Zamene za šećer: šta bi, po mišljenju stručnjakinje, trebalo da znate o eritritolu i drugim zamenama

1. Gospođo Dengg, šta su zamene za šećer i koje vrste postoje?

Zamene za šećer prvenstveno su takozvani šećerni alkoholi, odnosno polioli. Slatkog su ukusa, delimično imaju manju energetsku vrednost od konzumnog šećera i uglavnom slabije utiču na nivo šećera u krvi. Najvažnije zamene uključuju ksilitol (brezin šećer), eritritol, sorbitol, manitol, izomalt, maltitol, laktitol i poliglicitolni sirup. Uprkos nazivu „šećerni alkoholi”, ne sadrže alkohol u smislu etanola.

2. Koje zamene za šećer mogu da budu zabrinjavajuće?

Zamene za šećer odobrene u EU načelno se smatraju bezbednim pri uobičajenoj konzumaciji. Zato ih nema smisla uopšteno deliti na „zabrinjavajuće” i „bezopasne”.
Problem pre svega mogu da budu veće količine, jer posebno sorbitol, manitol, maltitol, izomalt, laktitol i ksilitol mogu da izazovu probavne tegobe.

3. Koje od njih mogu bezbrižno da se upotrebljavaju?

Kao što je već pomenuto, sve zamene za šećer odobrene u EU smatraju se bezbednim ako se poštuju predviđene količine konzumacije. Koja je zamena za nekoga najprikladnija najviše zavisi od količine i individualne podnošljivosti.

4. Utiču li zamene za šećer na nivo šećera u krvi?

Eritritol praktično ne utiče na nivo šećera u krvi. U poređenju sa konzumiranjem običnog šećera, ksilitol, sorbitol, maltitol, izomalt i laktitol mogu da izazovu manji porast šećera u krvi posle obroka, pri čemu se jačina dejstva razlikuje u zavisnosti od supstance.

5. Mogu li zamene za šećer da dovedu do toga da osoba ubrzo ponovo oseti glad?

Ne nužno. Zamene za šećer ne izazivaju automatski da osoba ubrzo ponovo ogladni. Na osećaj sitosti i gladi utiču brojni faktori, na primer energetska vrednost, sadržaj proteina i vlakana, udeo masti i količina obroka. Slatkiš bez šećera ipak može slabo da zasiti ako sadrži vrlo malo proteina, vlakana ili energije. Glad je tada više posledica ukupnog sastava namirnice nego same zamene za šećer.

6. Da li su zamene za šećer zdravije od šećera?

Ako se zamene za šećer upotrebljavaju kako bi se smanjile veće količine dodatog šećera, mogu da imaju prednosti. Neke imaju manju energetsku vrednost i uglavnom izazivaju manji porast šećera u krvi. Ipak, to ne znači da je svaka namirnica sa zamenom za šećer automatski zdravija. Veoma prerađena namirnica ostaje i tada prerađena.

7. Koje su zamene za šećer prikladne za osobe sa dijabetesom?

Načelno se mnoge zamene za šećer mogu upotrebljavati kod dijabetesa jer na nivo šećera u krvi utiču slabije od konzumnog šećera.
Eritritol praktično nema relevantan uticaj na šećer u krvi. I ksilitol i sorbitol utiču znatno manje od šećera. Kod gotovih proizvoda ipak treba uzeti u obzir ukupnu količinu ugljenih hidrata, jer proizvod „bez šećera” nije automatski siromašan ugljenim hidratima.

8. Mogu li zamene za šećer da se upotrebljavaju tokom povremenog posta?

Ovo zavisi od toga koliko se strogo sprovodi post. Šećerni alkoholi poput ksilitola, sorbitola ili maltitola daju energiju pa nisu prikladni za post bez kalorija. Eritritol, naprotiv, praktično ne daje iskoristivu energiju. Ako se zamene za šećer upotrebljavaju samo u vrlo malim količinama, njihov praktični značaj za većinu ljudi verovatno je mali. Za zdravstvene efekte povremenog posta presudan je prvenstveno celokupan način ishrane.

9. Kako zamene za šećer deluju na telo?

U zavisnosti od supstance, zamene za šećer u telu se apsorbuju i prerađuju na različite načine. Neke se apsorbuju već u tankom crevu, dok druge delimično dospevaju u debelo crevo, gde mogu da ih fermentišu crevne bakterije. Pritom mogu da nastanu gasovi koji, posebno pri većim količinama, mogu da dovedu do nadutosti ili bolova u stomaku. Određeni šećerni alkoholi deluju i osmotski, privlače vodu u creva pa u nekim okolnostima mogu da izazovu dijareju. Takve tegobe uglavnom se pojavljuju tek ukoliko se konzumiraju veće količine i izrazito se razlikuju od osobe do osobe.

10. Da li su zamene za šećer štetnije od šećera?

Ne, to se ne može tako tvrditi. Nema naučnog razloga da se zamene za šećer uopšteno smatraju štetnijim od šećera. Mogu čak da budu i korisne ako doprinose smanjenju dodatnog unosa šećera. Istovremeno ne treba pretpostaviti da je velika potrošnja zaslađivača uvek potrebna ili zdrava.

11. Da li postoje nuspojave?

Pre svega, konzumacija većih količina može da izazove nuspojave. Tipične su probavne tegobe poput nadutosti, bolova i krčanja u stomaku ili dijareje. Intenzitet tih tegoba može mnogo da varira od osobe do osobe. Oni sa osetljivim crevima često brže reaguju na veće količine zamene za šećer.

12. Mogu li zamene za šećer da deluju laksativno?

Da. Veće količine određenih šećernih alkohola zbog osmotskog delovanja mogu da privuku vodu u creva i tako deluju laksativno. Zato proizvodi s odgovarajuće visokim udelom određenih poliola moraju da imaju upozorenje: „Prekomerna konzumacija može da ima laksativni učinak.”

13. Šta je s intolerancijom?

Ovde je najvažnija individualna podnošljivost. Sorbitol, na primer, može da izazove tegobe kod intolerancije na sorbitol.
I drugi šećerni alkoholi mogu da budu problematični za osetljive osobe.
Mnogi polioli pripadaju grupi FODMAP i posebno kod osoba sa sindromom iritabilnog creva ili drugim funkcionalnim probavnim tegobama mogu da pojačaju nadutost, bolove u stomaku ili dijareju.

14. Da li su zamene za šećer prikladne za decu?

Odobrene zamene za šećer načelno nisu zabranjene za decu. Ipak, dečja ishrana ne bi trebalo da bude snažno usmerena na vrlo slatke namirnice. Veće količine šećernih alkohola mogu da izazovu i probavne tegobe. Zato je razumno načelno podsticati umereno konzumiranje slatke hrane, umesto redovne upotrebe velikih količina šećera ili njegovih zamena.

15. Da li su zamene za šećer kancerogene?

Za zamene za šećer odobrene u EU, kada se konzumiraju u predviđenim količinama, nema uverljivih dokaza da su kancerogene. O mogućim rizicima pojedinih zaslađivača i dalje se raspravlja. Pritom treba razlikovati pojedina istraživanja, teorijske rizike i zdravstvene efekte koji su zaista dokazani kod ljudi.

16. Da li su zamene za šećer štetne za zube?

Ne, mnogi šećerni alkoholi čak su prihvatljiviji za zube od konzumnog šećera, jer bakterije koje izazivaju karijes ne mogu da ih iskoriste na isti način. Ksilitol se, na primer, često upotrebljava u žvakaćim gumama bez šećera i proizvodima za negu zuba. To ipak ne znači da je svaka namirnica sa zamenom za šećer automatski dobra za zube. Važni su i ostali sastojci, kao i učestalost konzumacije.

17. Koja je razlika između zaslađivača i zamena za šećer i koji zaslađivači postoje?

Zamene za šećer najpre su šećerni alkoholi. Upotrebljavaju se u većim količinama i delimično daju energiju. Zaslađivači, naprotiv, imaju znatno veću moć zaslađivanja pa se upotrebljavaju u vrlo malim količinama. Uglavnom gotovo da nemaju energetsku vrednost. Poznati zaslađivači uključuju steviol-glikozide, aspartam, acesulfam K, saharin i sukralozu.
Osim njih postoje, na primer, ciklamat, taumatin i advantam.

18. Da li su zaslađivači bezbedni?

Zaslađivači odobreni u EU procenjeni su u pogledu bezbednosti i za njih su utvrđene dozvoljene dnevne količine unosa, takozvane ADI vrednosti. Pri uobičajenoj konzumaciji smatraju se bezbednim. Poseban su izuzetak proizvodi s aspartamom za osobe sa fenilketonurijom.
Aspartam oslobađa fenilalanin pa osobe s fenilketonurijom moraju da ga izbegavaju.

19. Pojavile su se nove alternative šećeru: tagatoza, galaktoza i aluloza. Koje su njihove prednosti?

Tagatoza je prirodni monosaharid koji ima ukus sličan konzumnom šećeru, ali daje manje energije i slabije utiče na nivo šećera u krvi. Veće količine ipak mogu da izazovu probavne tegobe.
Aluloza trenutno u EU nije odobrena kao nova hrana. Procena bezbednosti EFSA-e iz 2025. godine zaključila je da se na osnovu dostupnih podataka nije mogla utvrditi bezbednost D-aluloze.
Galaktoza, s druge strane, nije klasična zamena za šećer, nego monosaharid i sastavni deo laktoze. Daje energiju i u odnosu na konzumni šećer nema jasnu opštu zdravstvenu prednost zbog koje bi bila načelno bolja alternativa.