Milioni ljudi pate od migrene

Započinje trncima u vratu, zatim pulsirajućim bolom koji se širi od slepoočnice preko oka. Svetlost zaslepljuje, zvuci bole, a svaki pokret pojačava patnju. Za oko milion ljudi u Austriji migrena nije samo obična glavobolja, već ponavljajuća svakodnevica – s dubokim posledicama po posao, porodicu i kvalitet života. Oko polovine obolelih nikada nije potražilo medicinsku pomoć.
„Posebno žene imaju tendenciju da potcene migrenu“, kaže dr Nora Hennes-Hergovich, neurološkinja u javnoj bolnici u Beču i privatnoj ordinaciji u Neubauu. „Dolaze s pretpostavkom da imaju tenzijske glavobolje, ali često se iza toga krije teška migrena.“ Bolest je i dalje opterećena mnogim predrasudama i ne smatra se prvenstveno neurološkim poremećajem. Još jedna velika zabluda: migrena nije isključivo „ženska bolest“ – iako žene obolevaju tri puta češće od muškaraca. Kod muškaraca se migrena često premalo dijagnostikuje.

Kad mozak šalje munje

Migrena je više od glavobolje. Može biti hronična ili se javljati u epizodama. Tokom različitih životnih faza, poput puberteta ili menopauze, može se menjati u obliku i intenzitetu. Tipičan je jednostrani, pulsirajući bol, često praćen mučninom, osetljivošću na svetlost i zvuke. Neki pacijenti doživljavaju i tzv. auru – vizuelne fenomene poput treperenja pred očma ili crnih tačaka.
„Uzrok migrene nije u psihi“, naglašava prof. dr Christian Wöber, rukovodilac Ambulante za glavobolje na Univerzitetskoj klinici u Beču. „Migrena ima jasno dokazane neurobiološke osnove.“
Migrena nastaje zbog poremećaja u centralnom nervnom sistemu i trigeminalnom nervu koji obrađuje mnoge bolne nadražaje iz područja glave i lica. Tokom napada migrene oslobađaju se određeni neurotransmiteri, poput CGRP-a (peptid povezan s genom kalcitonina) koji podstiču upalne reakcije u mozgu. Istovremeno, moždana kora postaje preosetljiva na svetlost, zvuke i druge čulne nadražaje.
Sklonost migreni je nasledna, ali reakciju mogu da izazovu tzv. okidači (trigeri) poput hormonskih promena, stresa ili nedostatka sna. Ideja da su migrene tipične za ambiciozne, perfekcionističke osobe je kliše: „Pacijentima se često savetuje da se opuste, ali stres je deo života svih ljudi. Ako stres postane prevelik, potrebno je ciljano delovati protiv njega.“

Migrena – zanemarena bolest

  • Odnos žena i muškaraca je 3:1.
  • Većina obolelih ima između 20 i 50 godina.
  • Hroničnu migrenu (više od 15 dana glavobolje mesečno) razvija oko 2 % svetske populacije.
  • Više od polovine obolelih doživljava ozbiljne smetnje zbog napada.

Bol se može ublažiti

Migrena nije izlečiva, ali se može lečiti – što ranije, to bolje. „Najvažniji korak u mojoj praksi jeste anamneza“, kaže dr Hennes-Hergovich. „Treba utvrditi: da li su to zaista napadi migrene ili kombinacija, na primer, s tenzijskim glavoboljama?“
Lekari često koriste dnevnik glavobolja koji se može preuzeti onlajn. „Kada se javljaju napadi, da li imaju okidač, jesu li povezani s menstruacijom?“ Takođe je potrebno isključiti internističke uzroke: krvni pritisak, zdravlje srca, funkciju štitne žlezde, nivoe gvožđa i vitamina D.
Dobra vest: poslednjih godina terapija migrene znatno je napredovala. Osim klasičnih analgetika poput ibuprofena ili acetilsalicilne kiseline (ASS), koji mogu da pomognu kod blagih napada, dostupni su i specifični lekovi za migrenu. Pre svega, triptani. Oni deluju direktno na receptore bola u mozgu i smanjuju upalne procese.

Za mozak: trčanje

Kako bi se smanjio rizik od napada migrene, preporučuje se redovno fizičko vežbanje izdržljivosti.
Za lečenje čestih ili teških napada migrene postoji nova klasa lekova: CGRP antitela. Oni blokiraju molekul CGRP koji se tokom migrene oslobađa u prekomernim količinama. Antitela se primenjuju jednom mesečno potkožno ili svaka tri meseca kao infuzija.

Prevencija migrene u svakodnevnom životu

Najbolji pristup jeste kombinacija lekova i zdravog načina života: tri puta nedeljno po pola sata vežbanja, dovoljno sna, redovni obroci i upravljanje stresom. Dodaci poput magnezijuma, vitamina B2 i koenzima Q10 takođe mogu da pomognu.
Osim toga, preporučuje se izbegavanje ličnih okidača migrene, poput hrane bogate histaminom (zreli sir, crno vino, dimljeno meso).