Dan planete Zemlje: ovih pet činjenica o obnovljivim izvorima energije uliva nadu

Šta je energetska tranzicija?

Energija određuje naš život. Trošimo je stalno – često čak i ne primećujući to. Bilo da je reč o gorivu koje pokreće automobil ili o tzv. „sivoj energiji“, odnosno količini energije potrebnoj za ceo životni ciklus proizvoda, od proizvodnje preko transporta do odlaganja.

Za proizvodnju energije mogu da se koriste različiti izvori. Razlikuju se obnovljivi i fosilni izvori. Obnovljivi izvori su gotovo neiscrpni ili se prirodnim procesima stalno obnavljaju. Primeri su sunčeva energija, vetar, energija vode i geotermalna energija (toplotna energija Zemlje). Takođe se koriste i obnovljivi sirovinski materijali. Fosilna energija potiče iz neobnovljivih izvora poput uglja, gasa i nafte. Postoji i nuklearna energija koja se proizvodi razgradnjom jezgra atoma u nuklearnim elektranama.

Energetska tranzicija označava prelazak s korišćenja fosilnih i nuklearnih izvora na obnovljive izvore energije.

Zašto je potrebna energetska tranzicija?

Izbor izvora energije u sadašnjosti i budućnosti odlučujuće će oblikovati život na našoj planeti.

Za razliku od obnovljivih izvora, fosilni izvori energije su ograničeni i ne mogu se veštački obnoviti. Zalihe uglja, nafte i gasa nastale su pre više miliona godina, a njihova eksploatacija ih sve više iscrpljuje. Osim toga, njihova upotreba snažno šteti klimi i prirodnoj sredini.

Sagorevanjem fosilnih goriva oslobađa se ogromna količina ugljen-dioksida (CO2) i drugih gasova staklene bašte, što zagreva atmosferu. Između 1990. i 2021. globalne emisije gasova staklene bašte porasle su za 51%. Posebno zabrinjava CO2 jer se u prirodnim procesima vrlo sporo razgrađuje – posle 1000 godina u atmosferi je još 15 do 40 procenata izbačenog CO2. Potpuna razgradnja može da potraje više stotina hiljada godina. Sve emisije CO2 koje sada stvaramo ostaće u sistemu vrlo dugo.

To već sada ima posledice, kao što će ih imati i u budućnosti. Prema saznanjima Ujedinjenih nacija (UNEP – Program Ujednjenih nacija za životnu sredinu), globalno zagrevanje u 2025. bilo je prosečno nešto manje od 1,5 stepeni iznad nivoa iz predindustrijskog doba. Međunarodni cilj ograničenja zagrevanja na 1,5 stepeni time je promašen. Do 2100. može se očekivati porast temperature do 2,8 stepeni ako se mere za smanjenje emisija ne pooštre. Svaki delić stepena ima značajan uticaj.

Slogan za Dan planete Zemlje 2026: „Naša snaga, naša planeta“

Vreme je da konačno preduzmemo važne korake! Dan planete Zemlje 2026. drugi je put zaredom obeležen pod sloganom „Naša snaga, naša planeta“. Na web sajtu earthday.org možete da pronađete globalni spisak događaja koji se održavaju od 18. do 22. aprila, na sam Dan planete Zemlje.

ACTIVE BEAUTY vam predstavlja pet ohrabrujućih činjenica o obnovljivim izvorima energije povodom Dana planete Zemlje 2026.

Pet činjenica o obnovljivim izvorima energije koje ulivaju nadu

1. Energetska tranzicija je naš najveći alat za smanjenje emisija CO2

Prema podacima World Resources Instituta, 75,7% globalnih emisija gasova staklene bašte trenutno dolazi iz energetskog sektora. Ostali sektori odgovorni su za samo četvrtinu ukupnih emisija. Prelazak s fosilnih na obnovljive izvore energije stoga je najvažniji alat u borbi protiv klimatske krize.

Emisije energetskog sektora uključuju proizvodnju električne energije i toplote (29,7% ukupnih emisija), saobraćaj (13,7%), prerađivačku industriju i građevinarstvo (12,7%), kao i stambene objekte (6,6%). U ovaj sektor spadaju i difuzne emisije gasova staklene bašte koje nastaju prilikom vađenja i prevoza fosilnih goriva i sagorevanja drugih sirovina.

2. Prelazak na obnovljive izvore energije isplati se i finansijski

Česta je zabluda da su obnovljivi izvori energije konkurentni samo zahvaljujući državnim subvencijama. To je možda bilo tačno u ranim godinama solarnih tehnologija i sličnih sistema početkom 2000. godine. Međutim, tehnički napredak od tada je postigao ogroman iskorak. Takođe, ne smemo da zaboravimo da fosilni izvori i dalje uživaju znatnu finansijsku podršku, na primer, u Austriji kroz privilegije poput poreza na korišćenje određenih goriva i oslobođenja od poreza na mineralna ulja za komercijalni vazduhoplovni saobraćaj.

Studija Ekonomskog instituta Univerziteta Oxford iz 2022. godine pokazala je da je bezemisijska budućnost moguća i finansijski isplativa u roku od oko 30 godina. Što se energetska tranzicija brže sprovodi, to je i jeftinija. Do 2050. moglo bi se uštedeti oko 12 bilona dolara. Analizirane su hiljade scenarija za energetsku tranziciju, a jedan od zaključaka jeste da su troškovi solarne energije u proteklih 20 godina padali dvostruko brže nego što su optimistični modeli predviđali.

Studija Univerziteta Stanford iste godine procenila je da bi troškovi energije nakon potpune energetske tranzicije bili 63% niži nego sada. Uz uvažavanje koristi po zdravlje i klimu, troškovi bi pali čak za 92%.

3. Već imamo sve tehnologije potrebne za energetsku tranziciju

Studija Univerziteta Stanford pokazala je da je globalni prelazak na obnovljive izvore energije izvodljiv bez potrebe za razvojem novih tehnologija. Analizirani su samo oni postupci koji ne utiču negativno na sigurnost snabdevanja energijom, kvalitet vazduha i klimatske promene. Čak ni složene tehnologije poput plavog vodonika, koje još nisu masovno primenjene, nisu potrebne za sprovođenje energetske tranzicije širom sveta.

4. Godina 2025. bila je prva godina u kojoj je na globalnom nivou proizvedeno više električne energije iz obnovljivih izvora nego iz uglja

Obnovljivi izvori brzo dobijaju na zamahu. Godina 2025. bila je istorijska, jer je prvi put na svetskom nivou proizvedeno više energije iz obnovljivih izvora nego iz uglja. Časopis „Science“ proglasio je ovaj fenomen „naučnim iskorakom godine“.

Zasluge za ovaj napredak pripadaju pre svega Kini, kojoj se inače često prebacuje zbog zagađenja i štetnih uticaja na životnu sredinu. Premda su mnoge tehnologije za obnovljivu energiju nastale u SAD, njihova proizvodnja, razvoj i usavršavanje odvijaju se uglavnom u Kini, koja svoje proizvode izvozi u zemlje Globalnog juga i Evropu. Time su vetar i sunce postali najpovoljniji izvori energije za veliki deo sveta.

5. Čak i iz starih bušotina može se dobiti čista energija

Iako već imamo sve potrebne tehnologije za energetsku tranziciju, nove spoznaje i pristupi pomažu u daljem napretku. Primer je tehnologija koju je razvila kompanija „Greenwell“, a koja optimizuje korišćenje geotermalne energije tako što koristi neaktivne bušotine iz naftne industrije.

Pre svega, naftna kompanija zatvara kraj bušotine kako nikakva nafta ne bi izlazila. Nakon nekoliko serija prilagođavanja koje je sproveo „Greenwell“, hladna voda se pušta u bušotinu i vraća na površinu zagrejana na temperaturu između 35 °C i 70 °C. Iako ove prerađene bušotine nisu efikasne za proizvodnju električne energije kao klasične geotermalne elektrane, dovoljno su snažne da zagrevaju staklenike, koji se često greju fosilnim gorivima.