Naočare za sunce: oftalmološkinja objašnjava na šta treba da obratite pažnju da biste imali dobru zaštitu

Svako ko pomisli na glumicu Audrey Hepburn ima odmah pred očima njen izgled iz filma „Doručak kod Tiffanyja“ s ikoničnim sunčanim naočarima. A legendarnog dizajnera Karla Lagerfelda retko je ko za njegovog života video bez tamnih naočara. Ne samo odeća nego i naočare za sunce čine čoveka! Ipak, one su mnogo više od modnog dodatka. Oftalmološkinja prof. dr Bianca Gerendas odgovara na najvažnija pitanja o naočarima za sunce.

Zašto bi trebalo da nosimo naočare za sunce?

Sunčeva svetlost sastoji se od različitih talasnih dužina. Najvažniji su UV-A i UV-B zraci, koji pripadaju ultraljubičastom spektru. Umerena UV-zračenja imaju pozitivne učinke na ljude: potrebna su za stvaranje vitamina D3 – ali za to je dovoljno blago sunčevo svetlo manje od sat vremena dnevno. „Dugotrajnije izlaganje UV-zracima ne šteti samo koži nego i osetljivim očima, posebno mrežnjači. Nošenje naočara za sunce zato bi trebalo da bude isto tako uobičajeno kao i nanošenje kreme za sunčanje“, naglašava prof. dr Gerendas.

Akutne reakcije oka na sunčevu svetlost

„Ako se duže vreme zadržavamo na otvorenom bez naočara za sunce, oči mogu da reaguju bolovima, peckanjem, crvenilom i pojačanim suzenjem. Površinske ćelije rožnjače i konjuktive oka mogu da budu uništene i upaljene, slično opekotinama od sunca“, objašnjava oftalmološkinja. To ne samo da može da bude neprijatno već može da dovede i do zamućenog vida. Drugi nazivi za ovu akutnu upalu rožnjače izazvanu UV-zracima jesu „snežno slepilo“ ili „blesak“: ova opekotina rožnjače vrlo je bolna, ali obično zaceljuje bez posledica posle dva do tri dana, iako glavobolje i poremećaji vida mogu da traju nekoliko nedelja zbog promenjenog suznog filma i suvih očiju.

Dugoročna oštećenja očiju izazvana UV-zracima

Osim akutnih reakcija na sunčevu svetlost, mogu se pojaviti i dugoročna oštećenja. UV-zraci mogu, na primer, da oštete mrežnjaču ili izazovu zamućenje očnog sočiva, poznato kao siva mrena. Oštećenja mrežnjače izazvana UV-zracima mogu, u najgorem slučaju, da dovedu do slepila ako se direktno gleda u sunce.

Naravno, mogu se razviti i zloćudni tumori na koži oko očiju, kao i zloćudni tumori na mrežnjači. Još jedno stanje povezano s UV-zračenjem jeste rast tkiva konjuktive oka prema rožnjači, što u težim slučajevima može da utiče na vid. Takođe, degeneracija makule povezana sa starenjem povezuje se i s prekomernim izlaganjem sunčevoj svetlosti.

Ko bi posebno trebalo da vodi računa o zaštiti očiju?

„U osnovi, svako bi trebalo da vodi računa o odgovarajućoj zaštiti očiju od sunca zbog prethodno navedenih posledica“, kaže prof. dr Gerendas. To naročito važi za osobe s već postojećim očnim bolestima i s posebno osetljivim očima. Ovo uključuje, na primer, decu i osobe s plavim očima, jer one imaju manje pigmenta u šarenici. „Ovaj pigment obično pruža prirodnu zaštitu od svetlosti, isto kao što tamniji tipovi kože imaju veću prirodnu zaštitu od sunca u poređenju sa svetlijim tipovima kože“, objašnjava stručnjakinja. Zaštita je, takođe, posebno važna za osobe s oslabljenim imunim sistemom, jer njihov organizam teže popravlja nastala oštećenja.

Treba li da nosimo naočare za sunce tokom cele godine?

Nošenje naočara za sunce nije važno samo leti. UV-zračenje nije vidljivo ljudima niti ga možemo osetiti drugim čulima, što ga čini posebno opasnim. Naočare za sunce su stoga važne u svako doba godine i u svim klimatskim uslovima – posebno na mestima s visokom refleksijom, poput mora i snega.

„Stoga bi tokom dužih boravaka na otvorenom tokom cele godine trebalo da nosite naočare za sunce“, preporučuje prof. dr Gerendas. Posebno su u planinama naočare za sunce obavezne tokom cele godine: UV-zračenje povećava se za oko 20 posto na svakih 1.000 metara nadmorske visine.