Sve o refrakcionim greškama kod dece
Kako roditelji mogu najbolje da podrže razvoj očiju kod dece? Ovo su preporuke oftalmološkinje.
Dr Anna Sophie Reisinger specijalistkinja je oftalmologije i optometrije u Linzu, s posebnim fokusom na zdravlje dečjih očiju.
„Da li je dete samo umorno, pa zato tako često trepće? Škilji li ili je to samo pokušaj da prepozna sve što se nalazi u udaljenom uglu?“ Kada je reč o vidu njihove dece, roditelji su često nesigurni. Oftalmološkinja dr Anna Reisinger, koja je, između ostalog, specijalizovana za unapređenje zdravlja dečjih očiju, objašnjava osnove.
Zašto je rano otkrivanje toliko važno
„Sistem vida razvija se tokom prvih godina života, pri čemu sazrevaju ćelije mrežnjače i stvaraju se veze u mozgu. Razvoj zavisi od toga može li mozgu da bude prikazana oštra slika. Ako se refrakciona greška, dakle kratkovidost, dalekovidost ili astigmatizam, ne prepozna i ne leči pre završetka tog razvoja, vid više ne može da se pravilno razvija“, objašnjava stručnjakinja.
Kod rane dijagnoze još uvek postoji mogućnost da se korekcijom refrakcione greške nadoknadi razvoj vida.
Ako se, pak, oštećenje vida otkrije prekasno, terapije daju samo ograničene rezultate.
U najgorem slučaju dete ostaje toliko slabovido (ambliopno) da ni uz naočare ne može da postigne punu oštrinu vida.
Kako se manifestuje refrakciona greška
Deca nisu svesna toga da imaju refrakcionu grešku. Ona svet nikada nisu videla drugačije. Zato Reisinger savetuje: „Redovno vodite decu na kontrolu kod oftalmološkinje ili oftalmologa – posebno ako u porodici postoje izraženije refrakcione greške ili druge očne bolesti.“ Dodatni znaci poremećaja vida mogu biti često treptanje, škiljenje, naginjanje glave, ponavljajuće glavobolje, kao i nesigurnost pri hodanju i hvatanju predmeta. Ako se ti simptomi pojave kod njihove dece, roditelji bi svakako trebalo da se obrate specijalistkinji ili specijalisti.
Kada treba odvesti dete na pregled
Oftamološkinja preporučuje da se do polaska u školu oči pregledaju svake dve godine (sa 2, 4 i 6 godina) – čak i ako nisu uočene nikakve nepravilnosti. „Pravi test vida najčešće je moguće sprovesti od četvrte godine života. Pritom se koriste simboli prilagođeni uzrastu, koje deca mogu da imenuju ili pronađu na pločama s odgovorima. Za najmlađe bi pregled trebalo da deluje poput igre.“
Koji tretmani pomažu
Ako se dijagnostikuje refrakciona greška, dete najpre dobija naočare kako bi mozak primao „ispravne“ slike. Ako je jedno oko preuzelo glavnu ulogu, a drugo slabije funkcioniše, dobro oko se dodatno privremeno prekriva flasterom (postoje i verzije s veselim dečjim motivima). Na taj način se slabije oko podstiče na veću aktivnost i poboljšava mu se vidna funkcija.
Šta roditelji mogu da urade preventivno
Stručnjakinja načelno upozorava na dugotrajno gledanje na blizinu: „Posebno gledanje u ekran ili pametni telefon povećava rizik da dete razvije kratkovidost.“ Zato preporučuje potpuno izbegavanje ekrana do treće godine života, a posle toga najviše 30 minuta dnevno pred medijima. Treba paziti i na redovan boravak na otvorenom jer je i on važan za zdrav razvoj očiju. Osim toga, vidna funkcija može da se podstiče raznolikom ishranom bogatom vitaminima i hranljivim materijama. Vitamini A, C i E, kao i biljni pigment lutein, deluju zaštitno na ćelije, vitamin B12 dobar je za očni nerv, a cink podstiče obnovu ćelija. Omega-3 masne kiseline (koje se, na primer, nalaze u ribi i orašastim plodovima) imaju dodatnu zaštitnu ulogu: mogu da ojačaju strukturu mrežnjače i doprinesu vlažnosti očiju.
