Ovih devet trendova u putovanjima podstiče želju da svet otkrijemo na drugačiji način
Krenimo u nove pustolovine dok smo na godišnjem odmoru! Kako bi bilo da umesto automobilom ponekad putujete vozom? Ili da otputujete na mesta na kojima je snimana vaša omiljena serija? Ili da istražite zemlju iz koje potiče vaše omiljeno jelo? Predstavljamo aktuelne trendove u putovanjima i konkretne predloge za odgovarajuća odredišta.
Sadržaj
- 1. Čitalačka putovanja: čitati bestselere na mestima gde se dešava njihova radnja
- 2. Odmor s naletom svežine: fjordovi, planinski pašnjaci, šume
- 3. Astroputovanja: na putu između neba i zemlje
- 4. Najlepše nedelje u godini: lepota se rezerviše zajedno s odmorom
- 5. Putovanje vozom: umeće sporog napredovanja
- 6. Odmor kao na filmu: od jezivog internata do kulise ledenjaka
- 7. Hotel kao doživljaj: spavanje u drugim sferama
- 8. Kulinarske rute: zadovoljstvo koje objašnjava svet
- 9. Predah iza ugla: odmor bez odlaska
1. Čitalačka putovanja: čitati bestselere na mestima gde se dešava njihova radnja
Podstaknut modernim čitalačkim klubovima i zajednicama na društvenim mrežama poput „BookToka“, sada nastaje trend koji povezuje knjige i mesta njihove radnje: „Readaway“ (pojam nastao od reči „read“ = čitati i „away“ = otići). Ideja je jednostavna: ne čita se bilo gde, nego na lokacijama koje odgovaraju radnji knjige – jer okruženje pojačava atmosferu ispričanog. Trenutno je posebno popularan žanr „romantasy“, odnosno priče koje vode u svet zmajeva, vukodlaka i drugih fantastičnih bića. Prema istraživanju sajta booking.com, 71 posto ispitanika može da zamisli kako zbog takvih knjiga putuje na odmor u stare dvorce ili bajkovite šume. Šta kažete na čitanje u začaranom vrtu nekog dvorca? Turističke agencije, hoteli i književne zajednice u međuvremenu sastavljaju čitave spiskove za čitanje na određenim odredištima. Na primer, bestseller Lucy Foley „Abendrot“ čita se upravo tamo gde je smešten: usred Pariza. Uz pogled na stare fasade i zvuke metroa u ušima, grad ne postaje samo kulisa, nego je deo priče.
2. Odmor s naletom svežine: fjordovi, planinski pašnjaci, šume
„Coolcations“ (kovanica od „cool“ = hladno i „vacation“ = odmor) ciljane su ture u hladnije krajeve. Ovaj trend putovanja nastao je kao reakcija na klimatsko zagrevanje i sve toplija leta – i, ako se tako može reći, svojevrsni povratak nekadašnjoj „letnjoj svežini“. Umesto sunčanja na plaži i razgledanja znamenitosti na užarenom jugu, putuje se na mesta gde telo neće odmah početi da se znoji pri najmanjem naporu, pa su mogući duži sportski sadržaji poput biciklističkih tura ili dugih planinarenja. To osvežava glavu i omogućava intenzivniji doživljaj pejzaža. Popularna odredišta su planinski masiv Rodopi u Bugarskoj ili češki nacionalni park Šumava. Kao skriveni adut spominje se i Slovenija: u Julijskim Alpima i Karavankama spajaju se planinske visine s mnogo šume i vode, što garantuje uravnoteženu letnju klimu.
3. Astroputovanja: na putu između neba i zemlje
„Astrotravel“ – da li je to samo posmatranje zvezda? Nije samo to. S jedne strane putuje se na mesta na kojima je noćno nebo samo po sebi atrakcija. Na primer, mađarski „Dark Sky Parkovi“ u Bükku, Zselicu i Hortobágyju ubrajaju se među najtamnije delove neba u Evropi. U ovaj trend spadaju i putovanja koja se zasnivaju na ličnom horoskopu: prema položajima Sunca, Meseca i planeta u trenutku rođenja određuju se „energetski“ povoljna odredišta. Traženi su i izleti do takozvanih zemaljskih čakri – mesta koja, po uzoru na sedam čakri u telu, važe za lokacije posebne energije. Primeri su vulkan Mount Shasta u Kaliforniji i piramide u Gizi. Ono što povezuje sve ove vrste putovanja jeste čežnja za tihim predelima gotovo mistične atmosfere – trend koji se trenutno na platformama poput Pinteresta pojavljuje pod nazivom „Mystic Outlands“.
4. Najlepše nedelje u godini: lepota se rezerviše zajedno s odmorom
Druge zemlje, drugačije tajne nege. Kao međunarodni uzor takozvanih „Glowcations“ (gde „glow“ znači sjaj, a „location“ mesto) često se navodi Južna Koreja. „K-Beauty“ više je od popularne reči: laboratorije tamo rade posebno brzo i nove aktivne sastojke često testiraju odvažnije nego evropski brendovi. To znači da se mogu pronaći proizvodi ili tretmani koji kod nas još nisu dostupni ili stižu mnogo kasnije. Ipak, i u Evropi raste ponuda putovanja posvećenih lepoti. Naglasak je na biljnim aktivnim sastojcima iz alpskih i srednjoevropskih krajeva, na primer, runolistu, encijanu, arniki ili hajdučkoj travi. Mnogi spa centri nude Green Peels – biljne piling-tretmane od lekovitog bilja, algi, enzima i minerala. Ili nude dubinske masaže lica koje podstiču cirkulaciju i reklamiraju se kao „ručni facelift“. Gosti ujedno mogu na radionicama da nauče kako se prave macerati u ulju, fermentisana kozmetika ili tinkture – to znanje ulepšava i posle odmora. A ako u kozmetičkoj torbici ostane mesta, kući se mogu poneti suveniri u vidu lokalne kozmetike.
5. Putovanje vozom: umeće sporog napredovanja
Putovanja vozom nude određenu vrstu usporavanja koja se u vazdušnom saobraćaju izgubila: vidi se i oseća kako pejzaž kroz koji se prolazi određuje ritam. Neka putovanja se ispostave kao prava avantura: ko, na primer, krene vozom iz Beograda do crnogorskog grada Bara, ne prelazi samo Skadarsko jezero dok pruga doslovno prolazi preko vode! Putuje se i kroz stotine tunela, a zatim preko vijadukta Mala Rijeka, najvišeg železničkog mosta u Evropi, koji lebdi 200 metara iznad doline. European Sleeper na 16-satnoj vožnji povezuje čak četiri evropske prestonice: uveče se ukrcate u Pragu, prođete Berlin, ujutro u Amsterdamu popijete kafu za doručak, a zatim nastavljate prema Bruxellesu, gde stižete prepodne.
6. Odmor kao na filmu: od jezivog internata do kulise ledenjaka
Putovanje na lokacije snimanja poznatih filmova i serija razvilo se pod nazivom „Set-Jetting“ u poseban način istraživanja sveta. Vreme provedeno pred ekranom sve je duže – a mesta koja upoznajemo kroz filmove i serije stvaraju određenu emocionalnu povezanost i bude znatiželju da ih doživimo „uživo“. Trenutno, na primer, obožavaoci Netflixove serije „Wednesday“ hodočaste u Rumuniju. Mračne pustolovine Wednesday Addams gotovo su u celosti snimane u južnim Karpatima. Kao kulisa za internat Nevermore poslužio je dvorac Cantacuzino u Bușteniju. Znatno bliže je Kaunertalski glečerski put, dug 26 kilometara, koji je, između ostalog, korišćen za poteru u filmu o Jamesu Bondu „Spectre“. Za fantastični film „Woodwalkers“ tamo je dronom snimana deonica uz prirodnu stazu.
7. Hotel kao doživljaj: spavanje u drugim sferama
Ponekad je dovoljan kratak beg od svakodnevice. Ako je hotel toliko neobičan da o njemu s oduševljenjem pričate svima koji su ostali kod kuće – tim bolje. U češkom gradu Liberecu na vrhu istoimene planine uzdiže se Hotel Ještěd. Ova građevina visoka oko 100 metara nalik je svemirskom brodu, a ujedno je i odašiljačka stanica i noću nudi veličanstven pogled na grad. Dvokrevetne sobe dostupne su po ceni od oko 115 evra po noćenju. Najbolje od svega: ovakvi doživljajni hoteli pojavljuju se sve češće – u najrazličitijim oblicima. Tako se može spavati, na primer, u recikliranom vinskom buretu, kućici na drvetu ili u podvodnoj sobi. Ili se možete smestiti u prozirnu kapsulu na steni.
8. Kulinarske rute: zadovoljstvo koje objašnjava svet
Ruta vinskim putem u slovenačkoj Vipavskoj dolini? Potraga za tartufima u istarskoj dolini Mirne? Ili posmatranje tirolskih planinskih farmera kako prave sir? Kulinarski odmori znače više od samog probanja hrane i kurseva kuvanja. Usput se u ovom trendu putovanja sazna i ponešto o istoriji namirnica i putu kojim su, preko pijaca i luka, stizale do nas. Ko je jednom doživeo kako se u azijskim uličnim kuhinjama rezanci, začinsko bilje, fermentisani sastojci i čili stapaju u obrok, on zna: hrana često objašnjava kulturu bolje od bilo kog muzeja. Mnoge rute nude i zanimljive kontraste. Na Siciliji, na primer, put vodi od limunovih nasada preko ribljih pijaca do prodavaca koji svoje cannole već generacijama pune ručno. Putovanja i hrana – nepobediva kombinacija, zar ne?
9. Predah iza ugla: odmor bez odlaska
Odmor kod kuće dugo je zvučao kao kompromis. Ma kakvi! U međuvremenu se slika promenila: „Staycations“ (spoj reči „stay“ = ostati i „vacation“ = odmor) prema istraživačima trendova postali su poseban oblik putovanja. Objašnjenje: punjenje baterija ne zavisi od spakovanih kofera, nego od bistre glave. Manje je važno „gde“, a važnije je „kako“. Jezero pored kojeg inače samo prolazite ili izlet s užinom do obližnje planinske kuće postaju mini-odmor. Napokon se može uživati u bogatom doručku na balkonu ili nakon posla popiti koktel. Možete posetiti i muzej u koji ste oduvek hteli da odete. Sve je posebno opuštajuće jer nema ni prenatrpanih turističkih centara niti dugotrajnog planiranja. Sve se otkriva sopstvenim tempom – a uveče se pada u krevet koji već poznajete.
