Iznenadna alergija na sunce: šta da uradite?
Odjednom su tu: crvene tačkice, osip i mehurići na koži – i to uprkos tome što ste se marljivo namazali kremom za sunčanje. Naša dermatološkinja Xenia Illmer objašnjava šta je to alergija izazvana suncem, zašto uopšte nastaje i šta može da se uradi kada se pojavi.
Sadržaj
- Šta je alergija na sunce?
- Kako da prepoznate alergiju na sunce?
- Kako nastaje osip izazvan suncem?
- Alergija na sunce kod dece
- Šta da uradite ako dete ipak dobije osip izazvan suncem?
- Prevencija alergije na sunce: šta da uradite?
- Šta pomaže protiv alergije na sunce?
- Pet brzih saveta protiv alergije na sunce
Šta je alergija na sunce?
Ono što je uglavnom poznato kao alergija na sunce zapravo nije alergijska reakcija, već polimorfna svetlosna dermatoza. „Reč je o kožnoj bolesti, odnosno o prekomernoj kožnoj reakciji na sunce, tačnije na UV-zrake“, objašnjava dr Xenia Illmer. Procenjuje se da oko 15 posto populacije pati od ovog stanja, a među njima su uglavnom žene i osobe svetlije puti. Polimorfna svetlosna dermatoza može da se pojavi u različitim intenzitetima i obično se ponavlja. Neki ljudi pate od nje još od detinjstva, dok se kod drugih razvija kasnije u životu.
Kako da prepoznate alergiju na sunce?
Prvo koža počinje da svrbi, zatim se pojavljuju crvene tačkice koje mogu da se razviju u osip s bubuljicama. Ponekad se pojave i mehurići. „Polimorfna svetlosna dermatoza može da se manifestuje na razne načine. Uključuje osip, mehuriće, bubuljice na većim površinama ili crvenilo“, objašnjava dermatološkinja. Simptomi se obično pojavljuju na delovima tela koji su retko izloženi suncu, a koji su bili direktno izloženi UV-zracima: na vratu, dekolteu, gornjem delu ruku, nogama, a retko na licu. Ovi osipi na koži ponekad se pojavljuju tek nekoliko dana nakon izlaganja suncu. Kod svake osobe simptomi mogu da izgledaju drugačije. Takođe, svetlosna dermatoza može da se ponovo pojavi svake godine, posebno u proleće. UV-test donosi sigurnost. „Test se sprovodi u bolnici. Na označenim delovima leđa koža se izlaže UV-A i UV-B zracima različitih intenziteta, a zatim se procenjuju reakcije kože“, objašnjava dermatološkinja.
Alergija na sunce često se manifestuje bubuljicama na koži.
Ako se posle sunčanja pojave sitne bubuljice, to se naziva Mallorca-akne. Dermatološkinja objašnjava: „Masna krema za sunčanje ili ulje za sunčanje mogu da zapuše pore. U kombinaciji s toplotom i znojem, to može da izazove Mallorca-akne. Osobe koje su ovim pogođene trebalo bi da koriste kreme za sunčanje na bazi gela.“
Ponekad se svetlosna dermatoza zameni s fototoksičnom reakcijom. „Neke biljke, poput hortenzija ili divovskog svinjskog korova, mogu u kombinaciji s UV-zracima da izazovu fototoksičnu reakciju na koži, što može da dovede do izbijanja mehurića, osipa ili crvenila.“
Kako nastaje osip izazvan suncem?
Alergija na sunce u proleće? Nije tako neuobičajeno: posle meseci provedenih u debeloj odeći tokom zime, naša koža više nije naviknuta na sunce. Istovremeno, UV-zračenje koje izaziva opekotine postaje jače. Čak ni krema za sunčanje ne može uvek da od alergije zaštiti kožu koja nije naviknuta na sunce. Ako je predugo izložena jakom suncu, koža naizgled reaguje alergijom. „Kod nekih pacijenata ova reakcija se javlja posebno onda kada je koža iznenada izložena jačem UV-zračenju. Na primer, tokom odmora. Putujemo i zimi u vrlo sunčana područja“, kaže dermatološkinja. Postoje i pacijenti koji uopšte ne podnose sunce i stoga moraju da ga izbegavaju tokom cele godine. Takođe: „Veruje se da postoji nasledna predispozicija za alergiju na sunce. Barem se češće javlja unutar neke porodice.“ Dermatološkinja dodaje: „Na neki način, UV-zračenje uvek oštećuje kožu. Čak i kada pocrnimo bez opekotina od sunca. UV-svetlo oštećuje DNK, odnosno genetske informacije u ćelijama kože. Sunčanje je proces tokom kog se aktiviraju mehanizmi popravke imunog sistema kako bi se ta oštećenja na DNK uklonila.“
Ali šta se dešava u ćelijama kože? To još nije potpuno jasno iz medicinske perspektive. Ono što se zna jeste da UV-A zračenje stvara slobodne radikale, hemijska jedinjenja koja kod kože izazivaju stres i mogu da oštete njene ćelije. Kod svetlosne dermatoze ćelije ne mogu da se dovoljno odbrane, upalne ćelije ulaze u kožu i iritacije postaju vidljive.
Prema drugoj teoriji, UV-A zraci u kombinaciji s drugim materijama – telesnim jedinjenjima ili kozmetičkim sastojcima poput emulgatora, konzervansa i mirisa – stvaraju alergen u telu. Ako se osip izazove materijama nanetim na kožu u kombinaciji s UV-svetlom, to se naziva fotoalergijska reakcija.
Alergija na sunce kod dece
Dečja koža posebno je osetljiva i tanka, a imuni sistem kože još nije potpuno razvijen. Dečja koža stoga ne može tako efikasno da odbije i popravi oštećenja izazvana UV-zracima kao koža odraslih. Deci je potrebna posebna nega i zaštita od sunca – ne samo zbog alergije na sunce. Rizik od melanoma raste s brojem opekotina od sunca u detinjstvu, a rizik od raka kože s godinama izloženosti suncu. Decu nikada ne treba izlagati jakom suncu bez zaštite poput odeće ili kreme za sunčanje!
Šta da uradite ako dete ipak dobije osip izazvan suncem?
Prvo sklonite dete sa sunca, zatim odmah ublažite svrab kako dete ne bi počelo da se češe. Hladni, mokri oblozi mogu da pomognu i istovremeno smanje oticanje kože. Posle toga nanesite tanki sloj hidratantne kreme. Simptomi obično nestaju posle nekoliko sati. Ako simptomi ne nestanu, svakako se treba obratiti lekaru ili lekarki.
Prevencija alergije na sunce: šta da uradite?
Alergija na sunce nastaje zbog nepripremljenog sunčanja prilikom visokog UV-zračenja. Stoga: postepeno navikavajte kožu na sunčeve zrake. Izbegavajte dugotrajno sunčanje u podne.
Ako u prvim danima odmora često dobijate alergiju na sunce, uprkos naizgled pravilnoj zaštiti, možda koristite pogrešan proizvod za zaštitu od sunca s premalim zaštitnim faktorom. Preporučuju se proizvodi za osetljivu kožu koji pružaju dovoljnu UV-B i UV-A zaštitu i ne sadrže mirise ili konzervanse. Mineralne kreme za sunčanje prikladne su za decu mlađu od godinu dana. Posle kupanja, ne zaboravite da ponovo nanesete kremu za sunčanje.
Između 11 i 15 sati trebalo bi izbegavati sunce. To važi i za decu i za odrasle. No čak i kada ste u senci, ne treba zaboraviti na zaštitu od sunca, a takođe se preporučuje nošenje lagane odeće.
„Za pripremu kože na sunčanje, uzimanje beta-karotena takođe se pokazalo korisnim“, kaže dr Xenia Illmer. Beta-karoten dostupan je u obliku kapsula. Već mesec dana pre planiranog letovanja trebalo bi da počnete s uzimanjem kapsula beta-karotena kako bi se izgradio potreban zaštitni sloj.
Šta pomaže protiv alergije na sunce?
Kod osipa sličnog urtikariji treba se obratiti lekaru. Lekar može da prepiše antihistaminik ili kremu s kortikosteroidima. Osobama s izraženom alergijom na sunce Xenia Illmer preporučuje UV-hardening. U ovoj terapiji, koža se postepeno navikava na UV-zračenje u UV-kabini. Ovi tretmani sprovode se u bolnicama ili kod dermatologa koji imaju UV-kabine. U svakom terminu doza UV-zračenja se malo povećava. Ovaj tretman nije prikladan za sve pacijente. Kod UV-hardeninga koristi se samo jedna talasna dužina: UVB 311nm. Problem kod svetlosne dermatoze često su UV-A zraci. Dermatološkinja ne preporučuje solarijum. „U solarijumu dobijamo ceo spektar sunčevog svetla – često i preintenzivno.“ U zavisnosti od uređaja, UV-A zračenje u solarijumu može da bude i do šest puta jače od sunca, dok UV-B zračenje odgovara sunčevom zračenju u podne tokom leta.
Pet brzih saveta protiv alergije na sunce
Izbegavajte sunce dok simptomi ne nestanu. Nemojte da otvarate mehuriće na koži, jer to može da dovede do infekcija. Koristite kreme s visokim zaštitnim faktorom koje ne sadrže mirise i konzervanse i koje nisu masne.
Namažite kožu losionom koji umiruje i hidrira, a koji smanjuje svrab. Lekari u nekim slučajevima prepisuju kreme sa kortikosteroidima ili antihistaminike.
Hladni, mokri oblozi ili oblozi s hladnim krastavcima mogu da pomognu u smanjenju oticanja. Važno: uklonite obloge posle 20 minuta kako ne bi počeli da greju kožu.
Aloja vera hidrira i deluje protivupalno.
Osobe s ozbiljnim oblikom svetlosne dermatoze svakako bi trebalo da se obrate lekaru.
