Vitamin D: endokrinološkinja odgovara na najvažnija pitanja

Rezime Vitamin D važan je za imuni sistem i zdravlje kostiju. Pomaže pri apsorpciji kalcijuma u crevima. Manjak može dovesti do bolesti kostiju, na primer, rahitisa kod dece. Vitamin D podržava funkciju imunog sistema i ima važnu ulogu kod dijabetesa. Stvara se delovanjem sunčeve svetlosti, a može se unositi i hranom, ali to često nije dovoljno. Suplementacija se preporučuje određenim rizičnim grupama, na primer, osobama tamnijeg tipa kože, starijim osobama, trudnicama i osobama s određenim prethodnim bolestima. Predoziranje je retko, ali je načelno moguće, jer se vitamin D skuplja u masnom tkivu.

Ovaj rezime je kreiran upotrebom veštačke inteligencije i pregledan od strane čoveka.

„Vitamin sunca” ima brojne zadatke u našem telu – na primer, podrška imunom sistemu i održavanje zdravlja kostiju. Endokrinološkinja odgovara na najvažnija pitanja o vitaminu D: ko bi trebalo da uzima vitamin D? Kako da prepoznate manjak? O čemu treba voditi računa prilikom suplementacije? I kakve veze vitamin D ima s dijabetesom?

Zašto nam je potreban vitamin D?

Strogo gledano, vitamin D uopšte nije vitamin. Reč je o prohormonu, odnosno preteči hormona koji se u telu pretvara u aktivni steroidni hormon kalcitriol.
Steroidni hormoni, za razliku od drugih grupa hormona, mogu direktno da uđu u ćelije tela i tamo se vežu za receptore. Kao glasničke supstance, prenose važne informacije između tkiva.
„Vitamin D ima vrlo važno delovanje na metabolizam kalcijuma”, objašnjava dr Amrein. „Upravlja apsorpcijom kalcijuma u crevima, ali i izlučivanjem kalcijuma preko bubrega.” Posebno su žene u periodu menopauze pogođene osteoporozom i trebalo bi da vode računa o zdravlju kostiju. Kod dece ekstreman manjak vitamina D može da dovede čak do deformacija kostiju koje rastu. „Za rahitis ne postoji registar, ali ta bolest i dalje postoji, iako bi je bilo tako jednostavno sprečiti”, kaže stručnjakinja.
Važna povezanost postoji i između imunog sistema i vitamina D. „To je posebno zanimljivo s obzirom na infekcije, ali i autoimune bolesti, kao i karcinome”, naglašava endokrinološkinja. „S omega-3 masnim kiselinama vitamin D ima zaštitni učinak kada je reč o javljanju autoimunih bolesti.”

Da li vitamin D pomaže kod dijabetesa?

Vitamin D ima važnu ulogu u metabolizmu šećera i masti jer direktno utiče na prirodnu proizvodnju, otpuštanje i iskorišćavanje insulina. Manjak vitamina D može da poveća rizik od insulinske rezistencije, šećerne bolesti tipa 1, odnosno autoimuno uslovljenog dijabetesa, i tipa 2, a osim toga može da dovede i do oštećenja krvnih sudova.
„Iako o tome nema velikih studija, uzimanje vitamina D, prema trenutnim podacima, povezano je sa smanjenjem rizika od 18 procenata”, kaže dr Amrein. Osim toga, oboleli imaju znatno veću šansu da se iz predijabetesa vrate u normalan metabolizam šećera. „To je jednostavna i cenovno povoljna poluga na kojoj se može delovati”, naglašava stručnjakinja.

active beauty - časopis za zdravlje i lepotu

Kako se vitamin D apsorbuje?

Kada je dovoljna količina sunčeve svetlosti, posebno UVB-zraka, vitamin D stvara se u samom telu. Zato se često naziva i „vitaminom sunca”. Osim toga, vitamin D može da se unosi ishranom, na primer, masnom morskom ribom poput skuše i sardele, gljivama sušenima na suncu i jajima. „Kod klasičnog načina ishrane to ipak ima vrlo sporednu ulogu, jer te namirnice ne unosimo u dovoljnim količinama”, objašnjava dr Amrein.
Za vitamin D preporučuje se unos od 600 jedinica dnevno kod dece i 800 jedinica dnevno kod starijih odraslih osoba. Tipičnom ishranom u proseku se, međutim, unese samo oko 100 jedinica dnevno. „Ostatak bi trebalo da se nadoknadi izlaganjem sunčevoj svetlosti. U našim geografskim širinama to zimi ipak nije moguće”, kaže endokrinološkinja.
Kod manjka vitamina D stoga se preporučuju dodaci ishrani.

Kako da prepoznate manjak vitamina D?

„Kod vrlo teškog manjka može se desiti da se osoba oseća neodređeno umorno i da ima bolove u mišićima. Ali to je pre izuzetak. Zapravo se manjak uglavnom ne primeti”, kaže stručnjakinja.
Kod sumnje na manjak vitamina D, pacijenti se upućuju na nalaze krvi. Pritom se meri nivo kalcidiola u krvi. Idealno bi on trebalo da bude između 40 i 90 nanograma po mililitru.

Kako da sprečite manjak vitamina D?

Kod beba je danas standard da se u prvoj godini života preporučuje davanje vitamina D kako bi se sprečio rahitis. Ali kakva je situacija sa starijom decom, adolescentima i odraslima? „Zbog klimatskih uslova u našim geografskim širinama ne možemo tokom cele godine da stvaramo dovoljno vitamina D od sunčeve svetlosti”, naglašava stručnjakinja. Telo sebi pomaže tako što nastali vitamin D skladišti u jetri i masnom tkivu.
Uprkos tome, manjak vitamina D u našim je krajevima raširen upravo u zimskim mesecima. „Uz to, danas postoji opravdana svest o tome koliko je važna zaštita od UV-zračenja kako bi se izbegla oštećenja kože i rak kože”, napominje endokrinološkinja.

Ko bi trebalo da uzima vitamin D?

Uzimanje vitamina D delimično je predmet vrlo kontroverznih rasprava. „Uvek zavisi od toga iz kog se ugla gleda na ovo pitanje. Da li je reč o osobi koja već ima prethodne bolesti? Ili je reč o osobi koja je u načelu vitalna i nema zdravstvenih problema?”, objašnjava dr Amrein i dodaje: „Međutim, u pogledu zdravlja kostiju treba razmišljati o prevenciji.“
U posebno rizične grupe za manjak ubrajaju se osobe koje rade u smenama, kao i osobe koje iz različitih razloga ne smeju ili ne žele da se izlažu sunčevim zracima, ili koje kožu prekrivaju iz verskih i drugih razloga. U rizičnu grupu takođe spadaju trudnice, starije osobe i osobe s različitim bolestima kod kojih vitamin D ima ulogu, na primer, osobe s predijabetesom i dijabetesom. Osobe koje boluju od Crohnove bolesti ili ulceroznog kolitisa podložnije su manjku vitamina D. I razni lekovi mogu da smanje apsorpciju vitamina D. „Dakle, reč je o velikim grupama stanovništva koje bi barem zimi trebalo da uzimaju vitamin D kao dodatak ishrani”, zaključuje stručnjakinja.

Koji dodaci vitamina D se preporučuju?

Stručnjakinja savetuje kvalitetne suplemente vitamina D koje lekari prepisuju na recept. Dobri suplementi odmah sadrže i masnoću, tako da pri uzimanju nije potrebno dodatno progutati kašiku ulja ili pojesti hleb s maslacem. Manje dnevne doze uglavnom su bolje od depo-dodataka ishrani. „Ipak, to možda nije preporučljivo za osobu koja je vrlo zaboravna. U tom slučaju prikladniji su suplementi koji se uzimaju jednom nedeljno”, napominje dr Amrein.

Možemo li da se predoziramo vitaminom D?

Vitamin D skladišti se u masnom tkivu i tu može da se nakuplja. „Stoga načelno postoji rizik od intoksikacije koja u najgorem slučaju može da dovede i do smrti. Ipak, reč je o vrlo, vrlo malom riziku”, kaže endokrinološkinja. Takva se intoksikacija može dokazati na osnovu velike količine kalcijuma u krvi. „Kod ekstremnog predoziranja ljudi su zbunjeni, ošamućeni”, opisuje dr Amrein. Kod blažeg predoziranja mogu da se jave mučnina, gubitak apetita, grčevi u stomaku i povraćanje.
S obzirom na veliki broj ljudi koji imaju manjak vitamina D i činjenicu da se manjak vitamina D povezuje s mnogim bolestima, pogrešno je demonizovati suplementaciju vitaminom D, smatra stručnjakinja. „Važno je da ne uzimate suplemente nasumično, na svoju ruku i bez znanja o svom nivou vitamina D”, naglašava endokrinološkinja. Stoga se treba osloniti na kvalitetne proizvode i uzimati ih samo u preporučenoj dozi.

Da li su dodaci vitamina D dobri za imuni sistem?

Vitamin D nedvosmisleno ima važnu funkciju za zdravlje, posebno za imuni sistem i zdravlje kostiju. „Ipak, ne treba misliti da se s nekoliko dodataka ishrani može nadoknaditi nezdrav način života”, upozorava dr Amrein. Najvažniji faktori su uravnotežena ishrana bogata hranljivim materijama, sa što manje visokoprerađenih namirnica, fizička aktivnost, dovoljno sna i dobro upravljanje stresom.