Deset saveta za pčele i druge insekte

Priroda se menja, a u mnogim mestima ljudi primećuju da leti ima manje zujanja i brujanja nego ranije. Na broj insekata mogu uticati različiti faktori, kao što su dostupnost hrane, mesta za gnežđenje, način obrade zemljišta, svetlo noću, otpad i promene u staništima. Dobra vest je: svako od nas može da doprinese tome da insekti u neposrednom okruženju pronađu više hrane, vode i zaklona.

Zašto su insekti važni?

Insekti imaju više važnih uloga u prirodi. Mnogi leteći insekti posećuju cvetove i pritom prenose polen. Tako doprinose tome da biljke mogu da formiraju plodove i seme. Insekti su takođe hrana za brojne druge životinje, na primer ptice, ježeve, guštere i slepe miševe. Neke vrste učestvuju i u razlaganju biljnih ostataka i drugih organskih materija.

Kako promene u broju insekata mogu uticati na ljude?

Kada u nekom području ima manje oprašivača, pojedinim biljkama može biti teže da formiraju plodove i seme. To može uticati i na životinje kojima su insekti hrana. Zato je korisno stvarati prostore u kojima insekti mogu da pronađu cvetove, vodu, zaklon i mesta za razmnožavanje.

„Insekti su jedna od najbrojnijih grupa životinja u prirodi. Povezani su s mnogim drugim vrstama i imaju važnu ulogu u funkcionisanju naše mreže života“, kaže Dagmar Breschar iz austrijskog Saveza za zaštitu prirode.

Šta možemo da uradimo za pčele i druge insekte

1. Kupujte sertifikovane organske / bio namirnice

Pri kupovini možete birati namirnice koje nose važeću organsku / bio oznaku. Takva oznaka pokazuje da je proizvod proizveden prema pravilima organske proizvodnje. Ako želite da pri kupovini obratite pažnju na način proizvodnje, potražite jasno označene sertifikate, na primer organsku / bio oznaku na pakovanju. Tako možete lakše prepoznati proizvode koji ispunjavaju propisana pravila za organsku proizvodnju.

2. Smanjite izvore mikroplastike

Mikroplastika nastaje iz različitih izvora i može dospeti u životnu sredinu. Jedan od svakodnevnih načina da smanjite njen unos jeste da izbegavate nepotrebnu jednokratnu plastiku i da proizvode koristite što duže. Kada je moguće, izaberite pešačenje, bicikl, javni prevoz ili zajedničku vožnju. Takođe možete obratiti pažnju na proizvode koji ne sadrže čvrste plastične čestice i pravilno odlagati plastični otpad.

3. Koristite žive zamke

Ako muva zaluta u stan ili ose smetaju tokom obroka na otvorenom, pokušajte da ih ne ubijate. Insekte možete pažljivo izneti napolje pomoću čaše i papira. Mrežice protiv insekata pomažu da se neželjeni gosti ubuduće ne zadržavaju u prostoru. Za odvraćanje osa i komaraca mogu se koristiti mirisi poput citronele ili ulja čajevca, kao i biljke poput lavande ili paradajza. Još jedna mogućnost su žive zamke iz kojih se insekti mogu pustiti kada se boravak na otvorenom završi.

4. Opuške od cigareta pravilno odlažite

Opušci od cigareta ne treba da završe u prirodi, na ulici ili u odvodu. Kada se bace na zemlju, mogu dospeti u zemljište i vodu. Zato opuške uvek odložite u pepeljaru ili u za to predviđenu kantu za otpad. Ako ste napolju i u blizini nema kante, koristite malu prenosivu pepeljaru.

5. Sadite cveće pogodno za insekte

U bašti ili na balkonu birajte biljke koje nude polen i nektar. Posebno su pogodne biljke sa otvorenim, jednostavnim cvetovima, jer insekti lakše dolaze do hrane. Kod gusto ispunjenih cvetova pristup nektaru i polenu često je otežan. Za balkon ili baštu mogu se koristiti, na primer, majčina dušica, žalfija, vlašac, različak, poljski mak, suncokret, čičak, čuvarkuća, mrtva kopriva i detelina. Kombinujte biljke koje cvetaju u različito vreme, kako bi tokom većeg dela godine bilo cvetova.

6. Smanjite nepotrebnu spoljnu rasvetu

Noćna rasveta može privlačiti insekte. Zato je korisno da spoljašnje svetlo bude uključeno samo onda kada je zaista potrebno.

Ako koristite rasvetu u dvorištu, na terasi ili balkonu, možete obratiti pažnju na sledeće:

• koristite senzore pokreta ili vremenske prekidače,
• usmerite svetlo prema dole,
• izbegavajte osvetljavanje drveća, grmlja, bara i cvetnih površina,
• koristite zatvorena kućišta svetiljki,
• birajte što slabije, toplo belo svetlo.

Tako se svetlo koristi ciljano i samo tamo gde je potrebno.

7. Koristite mehaničke barijere, biljna đubriva i korisne organizme

U bašti možete najpre razmotriti mere koje ne zahtevaju hemijsko-sintetička sredstva za zaštitu bilja. To mogu biti:

• mreže protiv štetočina,
• mehaničko uklanjanje oštećenih delova biljaka,
• uklanjanje štetnih organizama ručno ili pomoću odgovarajućih pomagala,
• biljna đubriva,
• korisni organizmi, kao što su bubamare protiv lisnih vaši.

Na taj način možete ciljano reagovati na problem i istovremeno smanjiti upotrebu hemijsko-sintetičkih sredstava u bašti.

8. Praktikujte „lenjo baštovanstvo“

Ne mora svaki deo bašte uvek biti uredno pokošen. Ako deo travnjaka ostavite da cveta, insekti mogu pronaći više cvetova i zaklona. Sa košenjem možete sačekati dok biljke ne precvetaju i dok se seme ne formira. „Po pravilu je pravo vreme za prvo košenje otprilike krajem juna – zavisno od vremenskih prilika i od toga kako su biljke u proleće mogle da se razvijaju“, kaže Dagmar Breschar iz austrijskog Saveza za zaštitu prirode.

Biljke koje se često nazivaju „korovom“ takođe mogu biti korisne za insekte. Maslačak, kopriva, detelina i druge samonikle biljke nude hranu ili zaklon različitim vrstama. Ako imate baštu, možete jedan deo ostaviti manje uređenim i posmatrati koje životinje ga posećuju.

I u hladnom delu godine možete ostaviti deo suvih stabljika i trajnih biljaka do proleća. Takva mesta pojedinim insektima mogu poslužiti za prezimljavanje ili gnežđenje.

9. Pravilno napravite hotele i pojilice za insekte

Hoteli za insekte korisni su samo ako su pravilno napravljeni i postavljeni. Kod cevčica za gnežđenje važno je da budu glatke, čiste i zatvorene sa zadnje strane. Različiti prečnici cevčica mogu privući različite vrste. Pomoćna gnezda najbolje je postaviti na sunčano, suvo i zaštićeno mesto.

U toplijem delu godine insektima može pomoći i plitka pojilica. Za to je dovoljna keramička posuda sa kamenčićima, grančicama i mahovinom. Posudu napunite samo toliko da kamenje delimično viri iz vode. Tako insekti mogu bezbedno da slete i izađu iz vode. Pojilicu postavite na sunčano, toplo i od vetra zaklonjeno mesto u blizini biljaka. Vodu menjajte svakog dana.

10. Birajte aktivnosti na vodi bez motora

U plitkim priobalnim zonama žive mnoge male životinje. Ako želite da tokom boravka na vodi izbegnete dodatno uznemiravanje takvih područja, birajte aktivnosti bez motora.

Umesto vožnje jet-skijem ili motornim čamcem, možete izabrati plivanje, veslanje, kajak, kanu ili jedrenje na dasci bez motornog pogona. Tako uživate u vodi, a istovremeno izbegavate talase i buku koje stvaraju motorna plovila.