Insekti: Prava čudesna bića sa šest nogu

Insekti su prvaci evolucije

Insekti se ubrajaju među najraznovrsnije grupe životinja na Zemlji. Neke vrste su toliko male da su jedva vidljive golim okom, dok druge mogu dostići izuzetno velike dimenzije za svet insekata. Ova raznolikost pokazuje koliko su se insekti tokom evolucije prilagodili različitim načinima života i životnim prostorima.

Prilagođeni mnogim staništima

Insekti postoje veoma dugo i nastanili su veliki broj različitih staništa. Njihova uspešna rasprostranjenost delom se objašnjava velikom raznolikošću oblika i načina života. Odrasli insekti imaju šest nogu, a telo im je podeljeno na tri dela: glavu, grudi i zadnji deo tela. Ovakva građa omogućila je mnogim vrstama da se tokom evolucije prilagode različitim uslovima. Veliki broj vrsta insekata živi u tropskim područjima, ali se mogu pronaći i u hladnijim krajevima. U morskim ekosistemima ih ima znatno manje nego na kopnu.

Raznoliki izvori hrane

Larve i odrasli insekti često imaju različite načine života i koriste različite izvore hrane. Zbog toga se različiti razvojni stadijumi iste vrste ne moraju direktno takmičiti za iste resurse. Mnoge vrste insekata žive u bliskoj vezi s mikroorganizmima. Tako, na primer, mikroorganizmi u crevima termita pomažu u razgradnji drveta i učestvuju u procesu varenja.

Insekti imaju važnu ulogu u prirodnim ekosistemima

Insekti učestvuju u razgradnji izmeta, leševa, mrtvog drveta i lišća. Na taj način pomažu da se hranljive materije vrate u zemljište. Osim toga, insekti su važan deo lanca ishrane. Njima se hrane pauci, ptice, šišmiši, vodozemci, ribe i mnoge druge životinje.

Oprašivanje cvetnica

Jedna od važnih uloga insekata jeste oprašivanje biljaka. Mnoge cvetnice zavise od prenosa polena. Kada polen ne prenosi vetar, važnu ulogu mogu imati insekti kao što su pčele, leptiri, muve i bube.

Oprašivanje koje obavljaju insekti značajno je i za ljude. Mnoge vrste voća, povrća, orašastih plodova i uljarica zavise delimično ili u velikoj meri od oprašivanja. Stepen zavisnosti razlikuje se u zavisnosti od biljne vrste i regiona. Divlje pčele i drugi oprašivači mogu biti veoma važni za stabilnost prirodnih ekosistema i poljoprivredne proizvodnje. Njihova efikasnost zavisi od biljne vrste, broja oprašivača i lokalnih uslova.

Prirodno oprašivanje insektima teško je zameniti u istoj meri, naročito kada je reč o raznovrsnosti biljaka i stabilnosti ekosistema. Grabežljivi insekti mogu doprineti prirodnoj kontroli štetočina u poljoprivredi i, u određenim uslovima, smanjiti potrebu za primenom pesticida. Na primer, bubamare se hrane lisnim vašima, pri čemu količina plena zavisi od vrste bubamare, stadijuma razvoja i uslova u okruženju.

Insekti kao izvor proteina

Insekti su u mnogim delovima sveta deo tradicionalne ishrane. Pojedine vrste jestivih insekata mogu imati visok sadržaj proteina i drugih hranljivih materija.

Tačna nutritivna vrednost zavisi od vrste insekta, načina ishrane tokom uzgoja i načina prerade. Uzgoj određenih vrsta jestivih insekata može, u zavisnosti od proizvodnog sistema, zahtevati manje prostora, vode i hrane nego uzgoj pojedinih vrsta stoke.

Proizvodnja hrane od insekata se zato istražuje kao jedan od mogućih dodatnih izvora proteina za budućnost. Pritom se ekološki uticaj razlikuje u zavisnosti od vrste insekta, hrane za uzgoj, načina proizvodnje i prerade.

Zašto su mnoge vrste insekata ugrožene

Insekti osetljivo reaguju na promene u svom staništu. Promene u njihovoj brojnosti i raznovrsnosti mogu ukazivati na promene u kvalitetu životne sredine. U mnogim regionima naučnici i organizacije za zaštitu prirode ukazuju na pad brojnosti pojedinih grupa insekata. Taj trend se smatra ozbiljnim problemom za prirodne ekosisteme.

Uticaj ljudskog delovanja na insekte

Razlozi za smanjenje brojnosti mnogih vrsta insekata su brojni. Među najčešće navođenim faktorima su gubitak i usitnjavanje staništa, intenzivna poljoprivreda i šumarstvo, kao i upotreba pesticida.

Na insekte mogu uticati i zagađenje vazduha, svetlosno zagađenje i prisustvo mikroplastike u životnoj sredini. Pojedina istraživanja ispituju i moguće uticaje elektromagnetnih polja na orijentaciju i ponašanje pčela. Naučna procena ovih uticaja zavisi od vrste, intenziteta izloženosti i uslova istraživanja.

Šta bi značio dalji pad broja insekata

Dalji pad broja insekata mogao bi imati ozbiljne posledice za prirodu i ljude. Posebno važna je njihova uloga u oprašivanju biljaka. Divlje pčele su pritom naročito značajne. Iako je važnost medonosnih pčela koje uzgajaju ljudi neupitna, oslanjanje samo na njih ne bi bilo dovoljno za stabilno oprašivanje svih biljnih vrsta.

Bez dovoljnog broja oprašivača, dostupnost mnogih vrsta voća, povrća, orašastih plodova i uljarica mogla bi se smanjiti. Istovremeno bi veći značaj mogle dobiti kulture koje ne zavise u istoj meri od oprašivanja insektima. Smanjenje broja oprašivača moglo bi uticati i na raznovrsnost biljne ishrane.

Nestanak ili značajan pad brojnosti pčela mogao bi poremetiti oprašivanje mnogih biljaka i time uticati na životinjske vrste koje zavise od tih biljaka kao izvora hrane ili staništa.