Intolerancija na histamin: šta savetuje naš nutricionista?

Šta je histamin?

Histamin je supstanca koja se nalazi u ljudskom telu, ali i u bakterijama, životinjama i biljkama. Pripada takozvanim biogenim aminima, proizvodima razgradnje aminokiselina, odnosno belančevina. Histamin se unosi hranom, ali ga proizvodi i samo telo. Deluje kao hemijski glasnik i skladišti se u različitim vrstama ćelija, na primer u mastocitima imunog sistema. To su specijalizovane odbrambene ćelije koje se pre svega nalaze u koži, sluznicama, disajnim putevima i crevima. Imaju važnu ulogu u odbrambenim procesima i zaceljivanju rana. Histamin pomaže da odbrambene ćelije iz krvi brzo stignu na mesto gde su potrebne. Osim funkcija u imunom sistemu, histamin ima važne zadatke i u varenju, kao i u nervnom sistemu.

Šta je intolerancija na histamin?

Pojmovi „intolerancija na histamin” ili „nepodnošenje histamina” strogo gledano nisu tačni. Budući da je histamin važan telesni hemijski glasnik, telo ne može razviti intoleranciju na njega. „Ključan je zapravo višak histamina u telu i narušena ravnoteža između unosa i razgradnje”, naglašava dr med. Klasen. „Tek kada se oslobodi previše histamina ili njegova razgradnja ne funkcioniše pravilno, ravnoteža se narušava i nastaju tegobe poput glavobolja, grčeva u stomaku, kožnih osipa ili otežanog disanja.” Ispravan naziv zato glasi „sindrom viška histamina” ili „histaminoza”. Svako ima lični prag tolerancije na histamin koji određuje koliko snažno osoba reaguje na određeno opterećenje. Procenjuje se da je pogođeno jedan do tri posto stanovništva. Za razliku od intolerancije na laktozu ili fruktozu, sindrom viška histamina ne mora biti trajan. Simptomi se mogu pojaviti samo privremeno, na primer, posle bolesti creva ili terapije antibioticima. „Uz pravo znanje i malo strpljenja, tegobe se mogu staviti pod kontrolu i ponovo se može postići dugoročno dobar kvalitet života”, ohrabruje dr Klasen.

Koji se simptomi javljaju kod prekomernog nivoa histamina u telu?

Simptomi sindroma viška histamina, kolokvijalno „intolerancije na histamin”, vrlo su raznoliki i individualni. Zahvataju celo telo i ne mogu se pripisati samo jednom određenom organu. Neki se javljaju već nakon nekoliko minuta, a drugi tek nekoliko sati kasnije. Sve to dijagnozu čini vrlo zahtevnom.
Među najčešće tegobe ubrajaju se:

• umor
• glavobolje
• ubrzan rad srca, poremećaji srčanog ritma
• kožne reakcije, otoci, koprivnjača
• oscilacije krvnog pritiska
• curenje nosa bez prehlade
• mučnina, bolovi u stomaku, nadutost, proliv
• menstrualne tegobe

Kako dolazi do viška histamina?

Prema dr med. Klasenu, sindrom viška histamina može da ima tri uzroka: telo unosi previše histamina, samo proizvodi previše histamina ili je razgradnja histamina poremećena.

Prekomeran unos histamina ishranom

Što je neka namirnica duže dozrevala, fermentirala ili bila skladištena, to više sadrži biogenih amina, među njima i histamina. Kod tegoba zato nije važno samo izbegavati namirnice bogate histaminom nego i prepoznati namirnice koje sadrže druge biogene amine. „One blokiraju razgradnju histamina i tako podižu njegov nivo”, objašnjava stručnjak.
Probiotici koji se prirodno nalaze u mnogim namirnicama mogu biti i korisni i problematični. Dr med. Klasen napominje da su oni još uvek premalo istraženi. „Zato probiotike treba koristiti pažljivo i oprezno ako osoba osetljivo reaguje na histamin. Nije preporučljivo potpuno ih izbaciti iz jelovnika jer imaju mnoge pozitivne učinke kao što je, na primer, jačanje mikrobioma.” I neki lekovi mogu podstaći oslobađanje histamina, na primer, acetilsalicilna kiselina koja se nalazi u aspirinu.

Prekomerna proizvodnja histamina

Hormoni su često uzrok neravnoteže u metabolizmu histamina. „Oko 80% osoba pogođenih viškom histamina su žene”, kaže lekar. Estrogen podstiče oslobađanje histamina i koči njegovu razgradnju. Tegobe se mogu pojačati posebno u vreme ovulacije i pre početka menstruacije. Progesteron deluje kao protivteža histaminu, ali njegov nivo se smanjuje s godinama. Zbog toga je više pogođenih nakon menopauze. „I smanjena funkcija štitne žlezde može usporiti razgradnju histamina, posebno kod Hashimotove bolesti”, kaže dr med. Klasen.
Osim toga, nepovoljno sastavljen crevni mikrobiom, stres, nedostatak sna, telesna opterećenja ili poremećaji metabolizma mogu dovesti do toga da mastociti u imunom sistemu proizvode previše histamina.

Poremećena razgradnja histamina

Ako se postojeći histamin ne razgrađuje dovoljno, uzroci mogu biti različiti: genetski činioci, bolesti jetre, oštećenja crevne sluznice, celijakija, Crohnova bolest, sindrom iritabilnog creva ili akutne gastrointestinalne infekcije imaju ulogu, kao i bakterijska neravnoteža u crevima.
Konzumacija alkohola i droga, određeni lekovi ili manjak hranljivih materija, na primer, vitamina B6, vitamina B12, folne kiseline, vitamina C ili cinka, takođe koče razgradnju histamina. Ponekad je razlog jednostavno i sve veća starosna dob, zbog koje telo osetljivije reaguje na histamin.

Koja laboratorijska vrednost pokazuje histamin?

Put do dijagnoze za mnoge je često dug. „Ne postoji laboratorijska pretraga kojom se sindrom viška histamina može jednoznačno dokazati”, objašnjava dr med. Klasen. Pojedinačne laboratorijske vrednosti nisu dovoljno informativne za sigurno postavljanje dijagnoze jer snažno variraju i ne moraju nužno da odražavaju stvarno stanje u telu. Dijagnoza se zato zasniva na više elemenata: uz krvne analize, važni su detaljna anamneza, isključivanje drugih bolesti, analize urina i stolice, vođenje dnevnika ishrane i provokacioni testovi. „Kod sindroma viška histamina mikrobiomski testovi stolice nisu korisni jer je previše od približno 2000 vrsta bakterija još uvek nepoznato”, upozorava lekar. Kao korisne laboratorijske pretrage preporučuje određivanje kalprotektina, koji ukazuje na upalne procese u probavnom sistemu, zatim patogenih mikroorganizama, žučnih kiselina ili masnih kiselina u stolici. I enzim elastaza može upućivati na poremećeno varenje masti. „Te vrednosti mogu da ukažu na metaboličku bolest koja posebno utiče na ravnotežu histamina u metabolizmu”, kaže stručnjak.

Koje namirnice sadrže mnogo histamina?

Promena ishrane ključna je kod takozvane „intolerancije na histamin”. Kako ne bi došlo do manjka hranljivih materija, preporučuje se savetovanje sa stručnjakom za nutricionističku medicinu. Problematične namirnice kod sindroma viška histamina su paradajz, spanać, patlidžan, avokado, banane, citrusi, jagode, orašasti plodovi, čokolada, zreli sirevi, riba i morski plodovi, fermentisani proizvodi, poput kiselog kupusa i kimchija, zrelo i prerađeno meso, poput salame i šunke, kao i sirće. Gotove proizvode s mnogo aditiva ili industrijski prerađenu hranu trebalo bi izbegavati, kao i alkohol, nikotin i kafu. Podnošljiva alternativa može biti kafa bez kofeina. Oprez je potreban i kod proizvoda koji sadrže kvasac. Dr med. Klasenu važno je da naglasi da je podnošljivost namirnica vrlo individualna. Zato je ključno prepoznati lične okidače i dugoročno se približavati što normalnijem načinu ishrane. To može značiti i samo smanjenje količine kritične namirnice. Manje porcije uglavnom su preporučljive jer i namirnice koje se inače dobro podnose u većim količinama mogu izazvati simptome. Namirnice treba pripremati i jesti što svežije. Kvarljiva hrana mora da se obavezno hladi. Ostatke jela najbolje je ne stavljati u frižider, nego zamrznuti. Zamrznutu hranu treba brzo odmrznuti i obraditi. „Čak i kratko vreme, a govorimo o nekoliko minuta izvan frižidera, pospešuje rast bakterija koje stvaraju histamin”, naglašava stručnjak. Korisno je paziti i na ishranu bogatu vitaminima. Posebno vitamini B6 i C podstiču razgradnju histamina. Za jačanje crevnog mikrobioma važno je konzumirati mnogo vlakana. Budući da je histamin topiv u vodi, trebalo bi piti mnogo vode. To pospešuje razgradnju i izlučivanje histamina.

Koje namirnice sadrže puno histamina?

Promena ishrane je osnova kod takozvane „netolerancije na histamin“. Da ne bi došlo do nedostatka hranljivih materija, treba se uvek konsultovati sa stručnjakom za medicinsku ishranu.

Problematične namirnice kod sindroma viška histamina su paradajz, spanać, patlidžan, avokado, banane, citrusno voće, jagode, orašasti plodovi, čokolada, zreli sir (tvrdi sir), riba i morski plodovi, fermentisani proizvodi (npr. kiseli kupus, kimči), zrelo i prerađeno meso (npr. salama, šunka) kao i sirće. Gotovi proizvodi sa mnogo dodataka ili industrijski prerađena hrana treba da se izbegavaju kod sindroma viška histamina, kao i alkohol, nikotin i kafa. Prihvatljiva alternativa je kafa bez kofeina. Treba biti oprezan i sa proizvodima koji sadrže kvasac.

Dr. med. Klasen smatra da je važno naglasiti da je podnošljivost namirnica veoma individualna. Stoga je bitno identifikovati lične okidače i dugoročno se prilagoditi što normalnijem načinu ishrane. To može značiti i samo smanjenje količine problematične namirnice. Manje porcije su generalno preporučljive, kaže lekar, jer: „Čak i podnošljive namirnice mogu izazvati simptome u velikim količinama.“

Namirnice treba pripremiti i konzumirati što svežije. Pokvarljive proizvode treba obavezno čuvati u frižideru. Ostatke hrane je najbolje ne stavljati u frižider, već ih zamrznuti. Zamrznuto treba brzo odmrznuti i obraditi. „Čak i kratko vreme – govorimo o nekoliko minuta – van frižidera podstiče rast bakterija koje stvaraju histamin“, ističe stručnjak.

Korisno je takođe obratiti pažnju na ishranu bogatu vitaminima. Posebno vitamini B6 i C pospešuju razgradnju histamina. Da bi se ojačao crevni mikrobiom, važno je unositi mnogo vlakana. Pošto je histamin rastvorljiv u vodi, pogođeni bi trebalo da piju puno vode. To podržava razgradnju i izlučivanje histamina.

Kako još smanjiti histamin?

Sama promena ishrane često nije dovoljna da tegobe potpuno nestanu. Zato pogođene osobe treba da obrate pažnju i na druge činioce, najpre na dobar san i efikasno upravljanje stresom. Aktivan način života takođe igra važnu ulogu: „Kretanje smanjuje stres, podstiče metabolizam i razgradnju histamina”, kaže dr med. Klasen. Ipak, prednost treba dati umerenoj telesnoj aktivnosti koja ne opterećuje previše. Preintenzivan trening za telo znači stres i ponovo podstiče oslobađanje histamina. Ako uzmete u obzir sve te činioce, dajete telu mogućnost da se oporavi od viška histamina. „Dugoročno je cilj ukloniti uzroke i ponovo povećati individualnu toleranciju”, kaže stručnjak.

Savet za recept: Rezanci s komoračem, paprikom i sirom.

Za 2 osobe | priprema: 25 minuta

Sastojci:

• 180 g širokih rezanaca od celovitog zrna
• so
• 1 mala crvena glavica luka
• 1 komorač (oko 300 g, sa zelenim delom)
• 1 mala crvena paprika
• 100 g graška šećerca
• 1 čen belog luka
• 60 g mladog sira gouda (45% masti u suvoj materiji)
• 2 kašike maslinovog ulja
• 1 kašičica semenki komorača
• biber
• 2 grančice bosiljka

Nutritivne vrednosti po porciji
oko 620 kcal, 24 g belančevina, 24 g masti, 68 g ugljenih hidrata, 17 g vlakana

Priprema
Rezance skuvati al dente u dosta provrele slane vode prema uputstvima na pakovanju.

Luk oljuštiti, prepoloviti i naseckati na tanke krugove. Komorač očistiti, oprati i naseći na četvrtine, ukloniti tvrdu sredinu, a nežni zeleni deo staviti sa strane. Komorač naseći na tanke trakice. Papriku narezati na četvrtine, očistiti, oprati i naseckati na kocke veličine oko 2 cm. Grašak šećerac očistiti, oprati i dijagonalno prepoloviti. Luk oljuštiti i sitno naseći. Goudu narendati.

Luk, komorač i papriku pržiti na ulju u velikom neprianjajućem tiganju, na srednjoj temperaturi, oko 3 minuta. Dodati grašak šećerac i luk pa kratko propržiti. Semenke komorača izmrviti u tučku i dodati povrću, zatim posoliti i pobiberiti.

Rezance preručiti u cediljku i pustiti da se dobro ocede, pritom sačuvati oko 125 ml vode od kuvanja. Rezance i vodu od kuvanja dodati povrću u dubokom tiganju i sve ostaviti da se na laganoj temperaturi poveže još 2 do 3 minuta. Bosiljak oprati, prosušiti i iskidati listiće. Zeleni deo komorača grubo naseckati. Rezance poslužiti u dubokim tanjirima i posuti rendanim sirom. Ukrasiti bosiljkom i zelenim delom komorača.

Savet za alternativne sastojke:
U sosu od povrća papriku možete da zamenite sa 150 g prepolovljenog cherry paradajza, ali prethodno proverite toleranciju na paradajz. Umesto goude može se koristiti i sveže narendani parmezan ili grana padano, ali i tu treba proveriti individualnu podnošljivost.