Insekti: Prava čudesna bića sa šest nogu

Insekti su prvaci evolucije

Najmanji samostalno živi insekt jedva je vidljiv golim okom: minijaturni žuti insekt Scydsella musawasensis dugačak je samo 0,325 milimetara – poput sitnog zrna peska. Među najvećim predstavnicima je divovski štapić Phobaeticus chani koji može da naraste i do preko 56 centimetara, s raširenim nogama. Te dve vrste samo su dva od oko milion poznatih vrsta insekata. Insekti čine polovinu svih naučno opisanih vrsta životinja. Zato su insekti i njima slični najraznolikija grupa životinja na Zemlji.

Prilagođeni mnogim staništima

Prvi insekti pojavili su se pre otprilike 480 miliona godina, u ranom paleozoiku, mnogo pre dinosaurusa. Uspeh njihove rasprostranjenosti na zemlji delom je izazvan raznolikošću oblika. Odrasli insekti sa šest nogu podeljeni su na tri dela: glavu, grudi i zadnji deo tela. To je jednostavan, ali genijalan princip građe jer ti delovi mogu da se po potrebi menjaju ili prilagođavaju životnom prostoru.

U tropskim prašumama živi najviše vrsta insekata. Prodrli su i do polarnih područja, a gotovo da ih nema samo u morima.

Raznoliki izvori hrane

Takođe, larve i odrasli insekti često imaju potpuno različite načine života pa se ne takmiče za hranu. Na kraju krajeva, gotovo svi insekti ulaze u simbiotske odnose s mikroorganizmima, prilagođavajući se tako specifičnim ishranama. Tako, na primer, mikroorganizmi u crevima termita pomažu u razgradnji drveta, proizvodeći supstnce za varenje kao u malim bioreaktorima.

Insekti su nezamenjivi za prirodu

Insekti uklanjaju izmet i leševe, razgrađuju mrtvo drveće i lišće, i vraćaju hranljive materije u tlo. Tako, na primer, sitni beskrilni skakači postoje već od praistorije u svakom kubičnom metru šumskog tla. Osim toga, insekti su važna karika u prehrambenom lancu jer ih jedu pauci, ptice, šišmiši, vodozemci i ribe.

Oprašivanje cvetnica

Njihova najvažnija uloga su oprašivači. Zemaljske cvetnice zavise od prenosa polena. Ako to ne obavi vetar, insekti pomažu u biljnim pupoljcima. Oko 88 posto biljaka oprašuju insekti.

To koristi i ljudima: svaki treći zalogaj koji pojedemo moguć je samo zahvaljujući oprašivanju koje obavljaju insekti. Samo u Evropi oko 4.000 vrsta povrća zavisi od šestonožaca, kao i 75 posto svih uzgajanih žitarica. Jedna jedina divlja pčela može da oplodi i do 5.000 cvetova. Ovi podaci jasno pokazuju: prirodno oprašivanje ničim se ne može nadomestiti. Osim toga, grabežljivi insekti jedu štetočine i tako u poljoprivredi delimično preuzimaju ulogu pesticida. Jedna bubamara može u jednom danu da pojede i do 150 lisnih vaši.

Insekti su važan izvor proteina

Ipak, insekti nas hrane i direktno. Više od dve milijarde ljudi u Aziji, Africi i Latinskoj Americi ima bogatu proteinsku hranu od insekata. S obzirom na prehrambenu vrednost, ne zaostaju za mesom, a pritom ne zagađuju životnu sredinu i troše manje energije, prostora i vode nego kada se uzgaja stoka. Kao hladnokrvne životinje, insekti ne troše energiju na stvaranje toplote i mnogo efikasnije koriste hranljive materije. Proizvodnja hrane na bazi insekata stvara tri puta manje gasova staklene bašte nego kod gajenja živine, a čak 20 puta manje nego kod uzgoja goveda.

Insekti su zanimljivi za biomedicinu

Popularnost insekata kao izvora hemikalija raste. Oni poseduju ogroman arsenal hemikalija koje su vrlo zanimljive za biotehnologiju, posebno za medicinu. Naučnici se nadaju velikim promenama.

Tri primera kako bi insekti mogli da koriste medicini

Bubašvabe bi, na primer, mogle da pomognu u rešavanju problema otpornosti na antibiotike. Ove vrste radije se zadržavaju u prljavim staništima pa su zato razvile imune reakcije protiv mnogih izazivača bolesti. U njihovom moždanom i nervnom tkivu nalaze se supstance s izraženim antibiotskim delovanjem.

Dalje, postoji nada u borbi protiv zaraznih bolesti koje prenose komarci. U hemolimfi (krvi) azijske bubamare pronađena je supstanca nazvana harmonin, koja deluje protiv tropskih bolesti malarije, šistosomijaze i lišmanioze.

I u istraživanju raka insekti su vrlo zanimljivi. Mnoge vrste tvrdokrilaca koriste, na primer, otrov pederin kako bi zaštitile svoja jaja od grabljivica. Taj otrov se ne stvara u samim insektima, nego ga proizvode bakterije i drugi mikroorganizmi koji u simbiozi žive s njima. Pokazalo se da ima snažan antitumorski efekat.

Zašto su insekti ugroženi izumiranjem

Insekti su važni bioindikatori koji vrlo osetljivo reaguju na promene u svom staništu – i tako odražavaju kvalitet životne sredine. Nauka je zato uznemirena: 40 posto svih vrsta insekata ugroženo je izumiranjem, a svake godine se procenjuje gubitak od 2,5 posto biomase insekata. „U nekim područjima smo zabeležili pad letećih insekata od oko 75 posto“, kaže biološkinja i ekološkinja Carolina Trcka-Rojas, voditeljka projekta u Savezu za zaštitu prirode Austrija. Izumiranje insekata jedno je od najopsežnijih izumiranja neke vrste na planeti.

Izumiranje insekata izazvano ljudskim delovanjem

Razlozi su poznati i brojni: gubitak prikladnih staništa, drastično „usitnjavanje“ predela zbog izgradnje i betoniranja, snažno intenziviranje poljoprivrede i šumarstva, kao i velika upotreba pesticida. Uzroci izumiranja insekata su i zagađenje vazduha i svetlosno zagađenje, opterećenje mikroplastikom (koja, između ostalog, menja mikrobiom pčela), pomorski saobraćaj koji oštećuje larve insekata uz obale voda, kao i elektrosmog od dalekovoda visokog napona koji narušava sposobnost učenja i orijentacije medonosnih pčela.

Šta bi značio nestanak insekata

Kad bi insekti nestali, to bi imalo dramatične posledice – naročito zbog njihove uloge oprašivača. Posebno treba istaći divlje pčele, od kojih je u Evropi gotovo svaka druga vrsta ugrožena izumiranjem. Iako je važnost medonosnih pčela koje uzgajaju ljudi neupitna, bilo bi rizično prepustiti samo njima oprašivanje poljoprivrednih kultura. Naime, divlje pčele rade dvostruko efikasnije od svojih „sestara“ koje žive u košnicama. Bez oprašivača bi naša ishrana postala vrlo jednolična. Mnoge vrste voća i povrća morale bi da se zamene pirinčem, kukuruzom ili krompirom. Istraživačice i istraživači procenjuju da bismo sa nestankom skupljača polena mogli izgubiti i do 40 posto nekih ključnih hranljivih materija koje unosimo u organizam zahvaljujući biljkama. Prinosi poljoprivrednih kultura snažno bi se smanjili ili potpuno izostali. Posebno, mnoge samonikle biljke više se ne bi oprašivale bez divljih pčela. Prehrambena osnova i staništa brojnih drugih životinja opusteli bi. Izumiranje pčela pokrenulo bi razornu lančanu reakciju izumiranja vrsta.