Adenomioza: sve o ovoj hroničnoj bolesti

Šta je adenomioza?

Kod adenomioze tkivo slično sluznici materice urasta u mišićni sloj materice. Ponaša se slično samoj sluznici i reaguje na hormonske promene tokom menstrualnog ciklusa. Posledica su upale, bolovi, a često i obilnija krvarenja.

Koja je razlika između adenomioze i endometrioze?

„Obe bolesti mogu da izazovu jake menstrualne bolove, tegobe u donjem delu stomaka i obilnija krvarenja, ali ipak nije reč o istoj bolesti. Kod endometrioze tkivo slično sluznici materice raste van materice, na primer na jajnicima, potrbušnici, mokraćnoj bešici ili crevima. Kod adenomioze, naprotiv, tkivo slično sluznici materice nalazi se unutar mišićnog zida materice. Zbog toga materica može da bude uvećana i osetljiva na pritisak. Tipična su vrlo bolna, dugotrajna ili obilna menstrualna krvarenja. Obe bolesti mogu da se pojave i istovremeno“, objašnjava dr Lunzer-Mühl.

Koliko je adenomioza česta?

Prema procenama, adenomioza pogađa približno svaku petu ženu. Bolest se najčešće dijagnostikuje između 35. i 50. godine života. Budući da mnoge žene dugo ne dobiju dijagnozu, pretpostavlja se da je stvarni broj obolelih veći.

Koje simptome izaziva adenomioza?

Tegobe mogu znatno da se razlikuju.

Tipični znaci su:

• obilna ili produžena menstrualna krvarenja
• izraženi menstrualni bolovi
• bolovi tokom polnog odnosa
• uvećana materica osetljiva na pritisak
• umor i iscrpljenost zbog velikog gubitka krvi
• anemija izazvana nedostatkom gvožđa
• neostvarena želja za detetom

Koliko je adenomioza ozbiljna?

Adenomioza nije opasna po život, ali može znatno da naruši kvalitet života. Mnoge obolele žene navode da ih bolovi ograničavaju u svakodnevnom životu, na poslu ili u slobodno vreme. Osim toga, obilna krvarenja mogu da dovedu do nedostatka gvožđa i iscrpljenosti. Bolest može negativno da utiče i na psihičko zdravlje, posebno kada obolele godinama ne dobiju objašnjenje za svoje tegobe. „Iz našeg rada u grupi za samopomoć ’Adenomioza i endometrioza’ znamo da još uvek postoji velika potreba za informacijama, posebno o adenomiozi“, kaže Alexandra Haber (www.adenometriose.at).

Kako se dijagnostikuje adenomioza?

„Zahvaljujući savremenim slikovnim dijagnostičkim metodama, posebno specijalizovanim ultrazvučnim pregledima ili magnetskoj rezonanci, adenomioza se danas otkriva češće nego pre nekoliko godina“, objašnjava Alexandra Haber. Obilna menstrualna krvarenja praćena izraženim bolovima svakako treba ispitati pregledom u ginekološkoj ordinaciji. Što se dijagnoza pre postavi, to se ranije može započeti s odgovarajućim lečenjem.

Kako izgleda lečenje adenomioze?

Lečenje najpre zavisi od jačine bolova i krvarenja, od toga postoji li trenutno želja za potomstvom, koliko je adenomioza izražena, kao i da li su prisutne i druge bolesti, na primer endometrioza ili miomi. „Kod blažih tegoba u početku se mogu primeniti lekovi protiv bolova i lekovi za ublažavanje obilnih krvarenja. Nakon toga često dolazi u obzir hormonsko lečenje, na primer hormonski intrauterini uložak, tablete koje sadrže progestin ili kombinovane kontraceptivne tablete. Cilj hormonske terapije je ublažiti ili zaustaviti menstrualno krvarenje i tako smanjiti bolove i gubitak krvi“, objašnjava ginekološkinja. „Kod vrlo izraženih tegoba koje ne reaguju dovoljno na lekove mogu da se razmotre i hirurški ili drugi postupci kojima se čuva materica. Prikladnu metodu treba odrediti individualno, posebno ako postoji želja za potomstvom. Odstranjenje materice je konačna mogućnost lečenja, ali uglavnom se razmatra tek kada je planiranje porodice završeno i kada druge terapije nisu pružile dovoljnu pomoć“, dodaje dr Lunzer-Mühl.

Koji lekovi protiv bolova se prepisuju?

„Često se primenjuju takozvani nesteroidni protivupalni lekovi, skraćeno NSAIL. Među njima su, na primer, aktivne supstance poput ibuprofena, naproksena ili diklofenaka. Ublažavaju bol i istovremeno koče stvaranje upalnih signalnih materija koje učestvuju u nastanku menstrualnih bolova. Za ublažavanje bolova može da se primeni i paracetamol, ali on nema protivupalno delovanje. Odabir odgovarajućeg leka zavisi, između ostalog, od postojećih bolesti, drugih lekova koje pacijentkinja uzima i jačine tegoba. Na primer, NSAIL nisu prikladni za svaku pacijentkinju s određenim želudačnim, bubrežnim ili koagulacijskim poremećajima. Zato aktivnu supstancu, dozu i trajanje primene treba utvrditi sa lekarom. Kod vrlo jakih bolova ili bolova koji se redovno ponavljaju nije dovoljno samo povećavati dozu lekova protiv bolova. U tom slučaju je važno ciljano lečiti i osnovnu bolest“, ističe stručnjakinja.

Može li se adenomioza izlečiti?

Lekovi i hormonske terapije često mogu znatno da ublaže tegobe, ali ne mogu potpuno da uklone adenomiozu. Zato se nakon prekida terapije bolovi ili obilna krvarenja mogu ponovo pojaviti. „Hirurško odstranjenje materice smatra se konačnim oblikom lečenja adenomioze. Međutim, taj zahvat nije potreban ni prikladan za svaku pacijentkinju, a njime prestaje mogućnost začeća. Simptomi se često mogu dugoročno uspešno držati pod kontrolom i bez takve operacije. Nakon menopauze tegobe se kod mnogih obolelih žena ublažavaju jer se hormonska aktivnost smanjuje“, objašnjava ginekološkinja.

Mogu li da zatrudnim ako imam adenomiozu?

„Da. Mnoge žene s adenomiozom zatrudne prirodnim putem i rode zdravu decu. Adenomioza ne znači automatski neplodnost. Ipak, kod nekih pacijentkinja ona može da oteža ostvarenje trudnoće“, kaže doktorka. U zavisnosti od izraženosti, adenomioza može da oteža implantaciju embriona i da bude povezana s povećanim rizikom od spontanog pobačaja ili određenih komplikacija u trudnoći. Naučni podaci uglavnom se zasnivaju na opažajnim istraživanjima pa se na osnovu njih lični rizik ne može precizno predvideti. Ako postoji želja za trudnoćom, o lečenju treba pravovremeno razgovarati sa specijalistkinjom ili specijalistom ginekologije. Pritom se, osim adenomioze, uzimaju u obzir i godine, stanje jajnika i jajovoda, kvalitet semena partnera i moguće pridružene bolesti.

Da li hormonski intrauterini uložak pomaže kod adenomioze?

„Da, hormonski intrauterini uložak s levonorgestrelom može da bude vrlo delotvoran kod adenomioze. Direktno u matericu otpušta progestin. Zbog toga sluznica materice postaje tanja, menstrualno krvarenje obično slabije, a menstrualni bolovi mogu znatno da se ublaže. Zato se često primenjuje u lečenju bolnih ili obilnih menstruacija izazvanih adenomiozom“, objašnjava dr Lunzer-Mühl. Nastavlja: „U prvim mesecima moguća su neredovna krvarenja ili tačkasta krvarenja. Ako je materica vrlo velika ili izrazito deformisana, može biti povećan i rizik od pomeranja ili ispadanja uloška. Da li je ovaj uložak prikladan u konkretnim slučajevima, najčešće se može proceniti na osnovu tegoba i ultrazvučnog pregleda. Važno: dok je hormonski intrauterini uložak postavljen, istovremeno služi i kao kontraceptivno sredstvo. Zato ovo nije prikladna terapija ako postoji neposredna želja za potomstvom.“