Moć hormona

Loše ste spavali. Već za doručkom čeznete za nečim slatkim. Poslepodne dolazi pad energije. Uveče ste iscrpljeni, a ipak potpuno budni. Mnogi bi takve dane pripisali stresu, starenju ili nedostatku discipline. Ipak, često su za upravljačem zapravo i hormoni. Te hemijske prenosnike proizvode različite žlezde i organi, kao što su štitna žlezda, pankreas, nadbubrežne žlezde ili jajnici. Krvotokom dospevaju u svaki deo tela. Da bi ćelija reagovala na hormon, potreban joj je odgovarajući receptor, poput ključa i brave: tek kada odgovaraju jedno drugom, prenosnici mogu da ostvare svoje dejstvo.

Njihovo dejstvo je značajno: „Hormoni upravljaju praktično svim važnim telesnim funkcijama“, kaže ginekološkinja prof. dr Petra Stute, koja više od dve decenije istražuje hormone i vodi međunarodno sertifikovani Centar za menopauzu Univerzitetske bolnice u Bernu. „Oni odlučuju da li osećamo glad, koliko se usredsređeno možemo posvetiti poslu i koliko se osećamo otporno. Utiču čak i na naše odnose i blagostanje.“

Posebnost je u tome što su hormoni deo složene mreže koja povezuje brojne procese u telu. To je posebno vidljivo kod nekih ključnih hormona. Progesteron, estrogen i testosteron najpoznatiji su po ulozi u reprodukciji, ali njihovo dejstvo je mnogo šire.

Kad metabolizam uspori

Jedan od najboljih primera za to je naš metabolizam. Zašto se neki ljudi brže goje od drugih uprkos istom načinu ishrane? Zašto posle jednog kolača kod nekih sledi dugotrajan nalet energije, a kod drugih još duži pad energije? Kada je reč o telesnoj težini i metabolizmu, mnogi najpre pomisle na kalorije. To nije pogrešno, ali objašnjava samo deo priče.

Na način na koji telo obrađuje hranu utiču i hormoni, san, kretanje, stres i genetski faktori. Zato dve osobe, uprkos sličnoj ishrani i uporedivom unosu kalorija, mogu različito da reaguju na isti obrok. Ključnu ulogu ima insulin. Taj hormon omogućava da šećer iz krvi uđe u ćelije i tu se iskoristi kao energija. Ako to delovanje ne funkcioniše optimalno, telo proizvodi sve više insulina kako bi održalo stabilan nivo šećera u krvi – a metabolizam sve više izlazi iz ravnoteže.

Važnu ulogu pritom ima i štitna žlezda. Ona proizvodi hormone T3 i T4, koji utiču na metabolizam gotovo svih ćelija u organizmu. Određuju koliko energije telo troši, koliko brzo organi rade i koliko se aktivno osećamo. Ako štitna žlezda radi usporeno i proizvodi premalo hormona, osobe s tim poremećajem osećaju se umorno, bezvoljno i brže im postaje hladno. Čak i poteškoće s koncentracijom, suva koža, gubitak kose ili neobjašnjivo povećanje telesne težine mogu biti znakovi smanjene funkcije – simptomi vrlo slični onima tokom hormonskih promena. Kod žena srednjih godina te tegobe zato se često prebrzo pripisuju menopauzi. „Mnogi tada prvo pomisle na menopauzu“, kaže Stute. „Ipak, često treba proveriti i štitnu žlezdu.“ Bolesti štitne žlezde znatno su češće kod žena nego kod muškaraca i postaju učestalije s godinama. Jednostavne analize krvi obično brzo objasne takvu situaciju.

San – skriveni upravljački centar hormona

Malo šta toliko snažno utiče na našu hormonsku ravnotežu kao san. „Dobar san izuzetno je važan za većinu hormonskih sistema“, kaže ova stručnjakinja. Mnogi hormoni počinju da se luče noću ili slede vrlo precizan dnevno-noćni ritam.

Dok spavamo, na primer, hormoni rasta podržavaju procese ćelijske obnove. Mozak obrađuje doživljeno i prenosi nove informacije u dugoročno pamćenje. Istovremeno se intenzivnije „ispira“, pa se metabolički otpadni proizvodi efikasnije uklanjaju. Tokom sna regulišu se i hormoni koji upravljaju apetitom, metabolizmom, imunom funkcijom i reakcijom na stres. Nedostatak sna zato može da ima dalekosežne posledice: od želje za hranom i povećanja telesne težine do teškoća s koncentracijom i smanjene otpornosti na stres.

U ravnoteži: što bolje razumemo delovanje hormona, bolje možemo da podržimo svoje telo u svim životnim periodima.

Noću je posebno važan hormon melatonin. On telu daje signal da je vreme za spavanje i pomaže da se brojni biološki procesi prilagode smeni dana i noći. Glad, telesna temperatura, proizvodnja hormona i metabolička aktivnost menjaju se tokom dana. Naučnici govore o cirkadijalnim ritmovima, a u svakodnevnom jeziku o unutrašnjem satu. Zato je što jasniji ritam dana i noći izuzetno važan. „Ujutru bi idealno bilo da do očiju dopre mnogo dnevnog svetla. Uveče je, naprotiv, našem mozgu potrebna tama kako bi proizveo neophodne količine melatonina“, objašnjava Stute. Gledanje u ekrane do kasno u noć ili stalno menjanje vremena spavanja lakše remeti te fino usklađene procese. Dok melatonin najavljuje noć i priprema telo za san, ujutro njegovu suprotnu ulogu preuzima kortizol. Taj životno važan hormon omogućava nam da se probudimo, da imamo energiju i da možemo reagovati na izazove.

Kortizol sledi ustaljen ritam: njegov nivo raste ujutro, a tokom dana ponovo pada. Uveče i noću trebalo bi da bude što niži. Tek tada melatonin može da deluje tako da podstiče san. Problem nastaje kada stres više nije izuzetak, nego trajno stanje, pa telo neprestano luči kortizol. U takvom slučaju, osoba teško zaspi ili se često budi. Istovremeno, nedostatak sna dodatno menja regulaciju kortizola i drugih hormona. Zato osobe koje loše spavaju osetljivije reaguju na opterećenja – nastaje hormonalni začarani krug.

„Ako je naš sistem za odgovor na stres nedeljama ili mesecima stalno aktiviran, to može da ima negativne posledice poput poremećaja spavanja, problema s koncentracijom, promena raspoloženja i povećanja telesne težine“, kaže Stute.

Dobra vest: ako želite da podržite svoje hormone, najčešće ne morate da koristite skupe preparate. Često najviše pomažu dobre navike: što pravilniji životni ritam, san i kretanje. Već svakodnevne šetnje mogu da pomognu da se sistem za odgovor na stres ponovo dovede u ravnotežu.

U stanju stresa: iscrpljenost i poremećaji spavanja – za takve tegobe mogu da budu odgovorni hormonski poremećaji.

Zašto hormoni deluju i u mozgu

Kada je reč o estrogenu, većina pomisli na plodnost, ciklus ili menopauzu.

Ipak, delovanje tog hormona mnogo je šire. „Estrogen utiče na pamćenje, koncentraciju, pažnju i raspoloženje“, objašnjava stručnjakinja za hormone Stute. Osim toga, podstiče komunikaciju između nervnih ćelija i prokrvljenost određenih delova mozga. Zato mnoge žene hormonske promene u menopauzi primećuju i na mentalnom planu. Teže se koncentrišu ili se osećaju manje otporno nego pre. Razlog je to što nivo estrogena u toj fazi najpre snažno oscilira, a kasnije trajno opada. Poremećaji spavanja, valunzi ili stres mogu dodatno da pogoršaju probleme sa koncentracijom. Stručnjaci u takvim slučajevima govore i o „magli u mozgu“. Ipak, ne treba svaku zaboravnost automatski pripisati hormonima. „Takve tegobe mogu da imaju vrlo različite uzroke“, naglašava Stute, „na primer nedostatak sna, psihičko opterećenje ili bolesti štitne žlezde.“ Hormoni upravljaju mnogim procesima: spavanjem, razmišljanjem, ishranom, osećanjima i starenjem. Ali ne određuju sve. Što bolje razumemo delovanje prenosnika koje proizvodi naše telo, jasnije nam je da iza mnogih svakodnevnih tegoba ne stoje samo stres ili starenje.

Ženski ciklus – koji su hormoni važni i kada

Dvadesete godine života: estrogen, progesteron, testosteron i DHEA na visokom su nivou. Mnoge žene ovaj životni period doživljavaju kao hormonski stabilan.

Tridesete godine života: plodnost, trudnoća i dojenje mnogima su sada u prvom planu. Istovremeno posao, porodica i nedostatak vremena mogu da utiču na san i hormonsku ravnotežu.

Četrdesete godine života: nivoi hormona počinju da se menjaju. Često prvo pada nivo progesterona, dok estrogen oscilira. Poremećaji spavanja, obilnija krvarenja, promene raspoloženja i promenjena otpornost na stres mogu da budu prvi znaci perimenopauze.

Pedesete godine života: nivoi estrogena i progesterona znatno se smanjuju. Moguće posledice uključuju valunge, suvu sluzokožu, smanjenje gustine kostiju ili promene metabolizma. Potrebno je aktivno se brinuti o zdravlju kostiju i kardiovaskularnog sistema.

Šezdesete godine života i starije doba: melatonin, DHEA i drugi hormoni nastavljaju da se menjaju. Zato faktori na koje možemo aktivno da utičemo postaju još važniji: kretanje, ishrana, san i društveni kontakti znatno doprinose očuvanju telesne i mentalne kondicije.