Nedostatak gvožđa kod žena vrlo je čest: preporuke ginekološkinje

Zašto je našem telu potrebno gvožđe?

Prema podacima Nemačkog društva za ishranu (DGE), gvožđe je jedan od životno važnih elemenata u tragovima koje telo ne može samo da proizvede. Većina gvožđa u telu nalazi se u hemoglobinu crvenih krvnih zrnaca. Zalihe gvožđa postoje i u jetri, slezini i koštanoj srži. Gvožđe se nalazi i u mioglobinu, crvenom pigmentu mišića.

„Zadatak hemoglobina je da prenosi kiseonik iz pluća do naših organa i mišića. Ako nedostaje gvožđa, to snabdevanje postepeno sve slabije funkcioniše“, objašnjava dr Lunzer-Mühl. Gvožđe je potrebno i za proizvodnju energije u ćelijama, sposobnost mišića za rad, imuni sistem i različite metaboličke procese. Između ostalog, važno je za sintezu DNK i metabolizam vitamina A, D i K.

Kako prepoznati nedostatak gvožđa?

„Tegobe usled nedostatka gvožđa često se razvijaju postepeno i nisu uvek jednoznačne“, kaže stručnjakinja. Umor, smanjena sposobnost podnošenja napora ili problemi sa koncentracijom ponekad se pripisuju i drugim uzrocima, na primer zahtevnoj porodičnoj svakodnevici s malom decom, prevelikom mentalnom opterećenju ili nedostatku sna.

Sledeći simptomi tipični su za nedostatak gvožđa:

• neuobičajen ili dugotrajan umor
• problemi s koncentracijom i „moždana magla“
• smanjena fizička izdržljivost
• glavobolja ili vrtoglavica
• lupanje srca ili nedostatak vazduha prilikom napora
• bleda koža
• opadanje kose i lomljivi nokti
• ispucali uglovi usana
• nemirne noge, posebno uveče
• povećana sklonost infekcijama

Koji nalazi krvi upućuju na nedostatak gvožđa?

Vrednost gvožđa u serumu pokazuje trenutnu količinu gvožđa koja cirkuliše krvlju – bilo u nevezanom obliku ili vezanu za transportne proteine. „Međutim, sama vrednost gvožđa u serumu nije posebno informativna, jer znatno varira“, objašnjava dr Lunzer-Mühl. „Zato pojedinačnu vrednost nikada ne treba procenjivati izdvojeno. I referentni rasponi mogu da se razlikuju u zavisnosti od laboratorije.“

Najvažniji pokazatelj zaliha gvožđa je feritin. On pokazuje koliko su dobro popunjene zalihe gvožđa u telu. Prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije, kod zdravih odraslih osoba vrednost feritina niža od 15 µg/l upućuje na ispražnjene zalihe gvožđa. Međutim, mnogi stručnjaci u slučaju simptoma već vrednosti niže od približno 30 µg/l smatraju preniskim. „Tačna procena zavisi od simptoma, laboratorijskih nalaza i individualne situacije“, naglašava ginekološkinja.

Feritin može biti povišen kod upala, infekcija ili određenih hroničnih bolesti. „Zbog toga prividno normalna vrednost može da prikrije nedostatak“, upozorava stručnjakinja. Prema WHO-u, kod upalnih bolesti već vrednost feritina niža od 70 µg/l može da upućuje na nedostatak gvožđa.

Zato se uz feritin analiziraju i drugi krvni parametri:

• Hemoglobin (Hb) pokazuje da li već postoji malokrvnost (anemija). „Kod žena koje nisu trudne WHO anemijom smatra vrednost nižu od 12 g/dl. U trudnoći je granična vrednost načelno niža i zavisi od perioda trudnoće“, objašnjava ginekološkinja.
• Srednji volumen eritrocita (MCV) i prosečni sadržaj hemoglobina u eritrocitu (MCH) opisuju veličinu, odnosno sadržaj hemoglobina u crvenim krvnim zrncima. Kod dugotrajnijeg nedostatka gvožđa obe vrednosti su često snižene.
• Zasićenost transferina pokazuje koliki je udeo transportnog proteina transferina zaista vezan za gvožđe. Niska zasićenost ide u prilog dijagnozi.
• C-reaktivni protein (CRP) najvažniji je laboratorijski parametar u krvi za otkrivanje upale. Upala može da utiče na vrednost feritina i da je učini nepouzdanom.

Nedostatak gvožđa i anemija izazvana nedostatkom gvožđa

„Kod nedostatka gvožđa prvo se smanjuju zalihe gvožđa. Anemija izazvana nedostatkom gvožđa nastaje tek posle, kada telo više ne može da stvara dovoljno hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca“, objašnjava ginekološkinja. „Međutim, uredna krvna slika ne isključuje rani nedostatak gvožđa.“ Zato je moguće imati tegobe iako je vrednost hemoglobina još u okviru normalnog raspona.

Kod izražene anemije izazvane nedostatkom gvožđa mogu da se pojave simptomi poput nedostatka vazduha, ubrzanog rada srca, izrazite slabosti ili problema s cirkulacijom. „Takve tegobe treba što pre razjasniti sa lekarom“, upozorava ginekološkinja.

Koji su uzroci nedostatka gvožđa?

Prema podacima Nemačkog društva za ishranu (DGE), u rizične grupe ubrajaju se dojenčad, deca i adolescenti, žene pre menopauze, trudnice, vrhunski sportisti i osobe koje često daju krv. Osobe koje se hrane vegetarijanski ili veganski treba posebno da vode računa o uravnoteženoj ishrani i dovoljnom unosu hranljivih materija. Hronične upalne bolesti sistema za varenje, na primer Crohnova bolest ili celijakija, mogu da izazovu nedovoljnu apsorpciju hranljivih materija iz probavnog trakta. Apsorpcija gvožđa može biti smanjena i posle operacija želuca ili creva. Kod hroničnih upala, na primer hroničnih bolesti bubrega, creva i pluća, raka i gojaznosti, oslobađanje sačuvanog gvožđa iz tkiva u krvotok može da bude poremećeno.

Tada govorimo o funkcionalnom nedostatku gvožđa. Nedostatak gvožđa može nastati i zbog gubitka krvi prilikom nezgoda ili porođaja, kao i zbog neprimećenih krvarenja u probavnom sistemu.

„Kod ponavljajućeg nedostatka gvožđa nije dovoljno samo nadoknaditi gvožđe, nego uvek treba utvrditi i uzrok“, naglašava dr Lunzer-Mühl.

Nedostatak gvožđa kod žena

„Kod žena koje imaju menstruaciju redovan gubitak krvi jedan je od najčešćih uzroka nedostatka gvožđa“, kaže ginekološkinja. Posebno su ugrožene žene i devojke koje imaju vrlo duga ili obilna menstruaciona krvarenja, jer se sa svakim mililitrom krvi gubi i gvožđe. Potreba za gvožđem znatno je povećana i tokom trudnoće i dojenja.

Kada se menstruacija smatra preobilnom?

Kod hipermenoreje reč je o neuobičajeno obilnom menstruacionom krvarenju. Ali koliko je krvi previše, a šta je normalno? I kako se količina krvi uopšte može proceniti? „U svakodnevnom životu niko ne mora da meri količinu krvi do mililitra“, objašnjava dr Lunzer-Mühl. „Ključno je koliko krvarenje narušava svakodnevni život. U medicinskom smislu menstruacija se smatra obilnom ako gubitak krvi ograničava telesne, društvene ili poslovne aktivnosti.“ Tipični znakovi obilnog menstruacionog krvarenja jesu:

• Uložak ili tampon potrebno je promeniti već posle jednog do dva sata.
• Potrebno je istovremeno upotrebljavati dva menstrualna proizvoda, na primer uz menstrualnu čašicu i uložak.
• Krvarenje traje duže od sedam dana.
• Izlučuju se veći krvni ugrušci.
• Uprkos menstrualnoj zaštiti, krv probija na odeću ili posteljinu.
• Zbog krvarenja izbegavaju se sport, posao ili druge aktivnosti.
• Tokom ili nakon menstruacije javljaju se izrazit umor, vrtoglavica ili nedostatak vazduha.

„Vrlo obilna menstruacija nije nešto što žena jednostavno mora da podnosi“, naglašava ginekološkinja. „U pozadini mogu da budu, na primer, hormonski poremećaji, miomi, polipi, adenomioza ili, ređe, poremećaj zgrušavanja krvi.“ Zato bi devojke i žene koje imaju tegobe trebalo ginekološkim pregledom da utvrde uzrok i da ga leče.

Gvožđe prilikom planiranja trudnoće i tokom trudnoće

Dovoljan unos gvožđa vrlo je važan prilikom planiranja trudnoće i tokom trudnoće. „Nedostatak gvožđa doduše ne sprečava automatski trudnoću. Međutim, za telo je znatno povoljnije započeti trudnoću s dobro popunjenim zalihama“, objašnjava ginekološkinja.

Idealno bi bilo proveriti zalihe gvožđa već pre trudnoće, posebno u slučaju obilnih menstruacija, veganske ili vegetarijanske ishrane, ranijeg nedostatka gvožđa ili izraženog umora. Tokom trudnoće redovno se kontroliše krvna slika. „Ako postoji povećan rizik ili vrednost hemoglobina odstupa od referentnog raspona, potrebno je dodatno odrediti i vrednost feritina“, objašnjava stručnjakinja.

Naime, tokom trudnoće povećava se potreba za gvožđem, jer telo mora da proizvede više krvi kako bi snabdevalo posteljicu i dete. Prema Austrijskom lekarskom časopisu, gvožđe ima važnu ulogu u rastu i razvoju centralnog nervnog sistema i moždanih funkcija nerođenog deteta. Nedostatak gvožđa, s anemijom ili bez nje, povećava i rizik od prevremenog porođaja, niske porođajne težine, kao i perinatalne i neonatalne smrtnosti. Status gvožđa utiče i na dojenje i količinu majčinog mleka, jer se ono stvara iz krvi. Kod anemije izazvane nedostatkom gvožđa količina mleka može biti smanjena.

Međutim, preparate gvožđa ne bi trebalo uzimati nasumično, na svoju ruku i u visokim dozama. „Dozu, preparat i trajanje terapije treba utvrditi sa lekarkom ili lekarom koji vodi lečenje“, naglašava ginekološkinja.

Kako može da se leči nedostatak gvožđa?

Infuzije gvožđa i preparati gvožđa

Kada nedostatak gvožđa može da se leči dodacima ishrani, a kada je potrebna infuzija gvožđa? „Kod blagog do umerenog nedostatka gvožđa preparati gvožđa za oralnu primenu najčešće su prvi izbor“, kaže stručnjakinja. „Presudno je da odaberete odgovarajući preparat s terapijski dovoljnom količinom elementarnog gvožđa. Uobičajeni multivitaminski preparat najčešće nije dovoljan za lečenje stvarnog nedostatka.“

Međutim, ne podnose svi dobro tablete gvožđa. One mogu da izazovu mučninu, bolove u stomaku, zatvor ili proliv. Tamna boja stolice, s druge strane, najčešće je bezopasna. „Koja doza i ritam uzimanja su prikladni treba odrediti individualno“, kaže dr Lunzer-Mühl.

Intravenska infuzija gvožđa opravdana je u sledećim slučajevima:

Oralni preparati ne podnose se ni posle prilagođavanja; gvožđe se ne apsorbuje dovoljno kroz creva; izraženi nedostatak potrebno je brzo nadoknaditi; prisutna je izražena anemija; i dalje dolazi do znatnog gubitka krvi; ili lečenje tabletama nema dovoljan efekat.

„Infuzija ipak nije wellness-tretman za nespecifičan umor“, naglašava ginekološkinja. „Trebalo bi da se primeni tek posle potvrđene dijagnoze, nakon što se izračuna potrebna količina gvožđa i posle lekarske procene koristi i rizika.“ I nakon uspešnog lečenja potrebno je utvrditi zbog čega je nedostatak nastao — u suprotnom će se zalihe ubrzo ponovo isprazniti.

Ishrana bogata gvožđem

Telo ne može samo da proizvede gvožđe, pa ga je potrebno redovno unositi hranom. Prema podacima Nemačkog društva za ishranu (DGE), telo bolje iskorišćava gvožđe iz namirnica životinjskog porekla nego gvožđe iz biljnih izvora. Zato se gvožđe smatra kritičnim nutrijentom u vegetarijanskoj ili veganskoj ishrani, pa se preporučuje savetovanje s nutricionistom. Ipak, pažljivim odabirom biljnih izvora gvožđa može se postići uporediv, a ponekad i veći unos gvožđa nego što je unos kod osoba koje jedu i namirnice životinjskog porekla.

Dobri izvori gvožđa su proizvodi od celovitih žitarica, meso (posebno iznutrice poput jetre i bubrega), mahunarke (na primer sočivo, pasulj i grašak), zeleno lisnato povrće (na primer spanać i matovilac), kao i orašasti plodovi i semenke (na primer semenke bundeve i indijski oraščići). Lisičarke i tamna čokolada takođe imaju visok udeo gvožđa, ali ne bi ih trebalo konzumirati u većim količinama. Vitamin C poboljšava apsorpciju gvožđa, dok je određeni biljni sastojci, takozvani polifenoli (na primer u kafi i crnom čaju), otežavaju.